Raskrinkavanje.ba

Srpska 24 → Подсјећање на НАТО агресију 24. МАРТА 1999. ГОДИНЕ: Стихом против насиља и непобједиви дух Срба!

24.03.2023
Tekst članka

Поводом 24 године од НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе и 19 година од погрома на Косову и Метохији, Трибина “Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе (УКЦГ), организовало је синоћ у Српској кући у Подгорици тематско вече под називом „Непобједиви дух рода мог“.

Подсећајући се трагичног 24. марта 1999. године и немилосрдног бомбардовања „Милосрдног анђела“, подсетивши се егзодуса нашег народа са Косова и Метохије, 17. марта 2004. године, опљачканих, спаљених и уништених православних светиња, сећајући се изолованог, масакрираног, прогнаног и бомбардованог народа, пјесници се ангажованим стихом одупиру сваком насиљу и злу, биљежећи и памтећи страдалне жртве.

Српска пјесникиња Милица Краљ је истакла да је вријеме да се још једном подсјетимо страдања српског народа и све жртве које су пале на Косову и Метохији од НАТО пакта, али и сјећање на све српске жртве у Хрвтској, БиХ тих злокобних 90-тих година.

Наш српски народ је те страшне године поносно стао у одбрану своје свете земље Косова и Метохије, рекла је Краљ и истакла да српски народ и данас пркосно стоји на бранику правде и родољубља, поред свих покушаја његовог сатирања и затирања од 19 земаља западне цивилизације.

-Примјер Косова и Метохије је данас примјер најусамљеније земље на свијету, примјер гета, логора и страшног стања које је дснас присутно на тој српској земљи, истакла је Милица Краљ.

Она је подсјетила да се српски пјесници и у вријеме бомбардовања НАТО нијесу крили и боравили у подрумима, веч били на улицама, протестима, а неки и у војним униформама на прве положеје у одбрану свете српске земље. Пригодне ријечи на овом великом патриотском часу говорили су и Петар Милатовић, Саво Марковић, Милева Мишка Иковић, Трипко Драганић, Дарко Јововић, Горан Ћетковић и Милица Краљ, пјесници, чланови УКЦГ.

Учешће су узели и сви они часни родољуби, борци, учесници и страдалници, који скупа са својим народом деле свест да се несреће које су нас задесиле не смеју заборавити и да се памћењем и сећањем на мучки убијене жртве, од болног самозаборава и затирања, чувају преломни трагични догађаји у историји колективног бића.

Članak indeksiran 24.03.2023. Zadnji put osvježen 24.03.2023.

Ocijenjeno u analizi