Ovako, u najkraćem, glasi možda i poslednja ponuda novog američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegove administracije prištinskom premijeru Aljbinu Kurtiju i predsednici takozvane države Kosovo Vjosi Osmani.
ZAJEDNIČKA NAMERA
Kako Srpski telegraf saznaje u diplomatskim krugovima, Vašington i Brisel koordiniraju napore da se dijalog Beograda i Prištine oživi i da mu se da novi zamah, čija je ključna tačka upravo formiranje ZSO na gorepomenuti način. Toga su, kažu naši sagovornici, svesni i u Prištini.
- Tačno je da Amerika i Evropska unija imaju donekle različite poglede na to koje bi rešenje bilo najodrživije. Ono što je zajednično, međutim, jeste namera da se Beograd i Priština pritisnu da što pre sednu za što. U tom pogledu, za razliku od ranijeg perioda, sada se čelnici u Prištini, Kurti i Osmanijeva, doživljavaju kao remetilački faktor, odnosno oni koji na svaki način pokušavaju da prolongiraju nastavak razgovora. U tom smeru, insistiraju na nekakvim navodnim crvenim linijama i ustavnim ograničenjima za formiranje ZSO iako su još odavno na to pristali i preuzeli tu obavezu - objašnjava sagovornik našeg lista, jedan od iskusnih zapadnih diplomata u Beogradu.
Neki od modela koji se pominju u međunarodnoj zajednici
1. Formiranje ZSO po ugledu na RS u BiH, ali bez novog crtanja granica (Bajdenov model)
2. Prekompozicija granica na Balkanu. Srbiji se pripaja sever Kosova, kao i Republika Srpska (ili RS postaje posebna država), ostatak Kosova i Metohije biće deo Albanije, uz još neke korekcije u regionu (model predstavljen u famoznom non-pejperu)
3. Sve ostaje kako jeste (iz nemačkog ugla), ZSO se formira, ali ne dobija izvršna ovlašćenja. U jednoj varijanti se od Srbije i ne traži da prizna lažnu državu Kosovo, ali se traži da ne ometa njen ulazak u UN (nemački model)
4. Inovativno rešenje. O njemu ima najmanje detalja, ali se pretpostavlja da podrazumeva modifikaciju nekog od modela širokih autonomija koji postoje u svetu (južni Tirol, buduće kiparsko rešenje, Grenland...)
Kako kaže, iako nema do kraja definisanog rešenja jer u međunarodnoj zajednici cirkuliše, pre svega, nezvanično, dosta opcija (što je pokazao i slučaj "Non-pejper", koji je minulih dana tresao region), Bajdenovo stanovište je da formiranje ZSO mora biti polazište i ključna tačka za sve ostalo.
Slična saznanja, očigledno, imaju i analitičari i saradnici međunarodnih organizacija iz Prištine. Tako Donika Emini, izvršna direktorka platforme Civikos, za koju važi da je odlično upućena, smatra da je u Prištini, tvrdeći da dijalog nije prioritet, izgradila narativ protiv ovog procesa i to joj može stvoriti probleme.
- Upravo će ZSO biti najveći problem. Mislim da je Bajden na to mislio kada je Vjosi Osmani doslovno poručio da zna da će postizanje cilja zahtevati fleksibilnost i teške kompromise - ukazala je Donika Emini, insistirajući na formulaciji teški kompromisi, koju je upotrebio Bajden.
Ona misli i da je EU (čitaj Nemačka) po tom pitanju donekle fleksibilnija i da je osmislila i neke druge modalitete po pitanju postizanja sporazuma Beograda i Prištine.
Bivši šef CIA: Na Balkanu su najbolje etničke granice
youtube.com/Jutarnji Program TV HAPPY
Granice bazirane na etnicitetu su najbolje rešenje za Balkan, u suprotnom, one su stalni izvor sukoba jer nisu ono što politička zajednica i narodi stvarno žele, izjavio je bivši zamenik šefa američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) za Balkan, sada politički i ekonomski konsultant Stiven Majer.
Sigurno niko neće pokrenuti bombardovanje zato što lideri Balkana udruženo pokušavaju da se dogovore o boljim odnosima i sređivanju situacije na svom prostoru, rekao je Majer i dodao da to ne znači da je taj proces jednostavan, brz ni lak.
- Sećam se da je svojevremeno Klintonova administracija govorila: "Neka se naviknu da tako žive!" Ali vreme je pokazalo da moje bivše kolege nisu mogle da reše bilo šta u zemljama čiju istoriju ni kulturu, zapravo, ne razumeju - naveo je Majer u intervjuu za Večernje novosti.
Prema njegovom mišljenju, pravi je trenutak da proces počne, bez osvrtanja na stavove SAD.
- Logično je organizovati referendum u Republici Srpskoj da se vidi da li ljudi žele da ostanu u BiH, budu nezavisni ili da se pridruže Srbiji - poručio je Majer.
LOŠE I JOŠ GORE
Rahman Pačarizi, profesor na odeljenju za novinarstvo univerziteta u Prištini, govoreći za Radio Slobodna Evropa, naglasio je da rešenja nema bez kompromisa.
- U odnosu na prištinsku stranu, zahtev za kompromisom usmeren je na funkcionisanje Briselskog sporazuma, odnosno za uspostavljanje ZSO - rekao je Pačarizi i izneo mišljenje o formiranju ZSO:
- To nije najbolje rešenje. To je vrlo loše rešenje, ali bez obzira na to, rešenje je koje se verovatno može prihvatiti. U međuvremenu, ako pređemo na druge zahteve, poput posebnog statusa Srpske pravoslavne crkve, kao i na druga pitanja o kojima se raspravlja ili neki drugi status srpskog entiteta na Kosovu, mislim da bi to bilo mnogo štetnije.
Reakcije srpskih analitičara
Jakša Šćekić, dugogodišnji spoljnopolitički novinar
- Moje je mišljenje da Priština i dalje nije spremna za bilo koji vid kompromisa, budući da ne snosi nikakve sankcije. Biće pritisak da se pokrene ZSO, ali Priština neće pristati. Tamo su ohrabreni promenom američke administracije i traže da se čitav sistem pregovora resetuje. Beograd i Priština su na dve različite hemisfere, ne znam kako to može da se reši, u Srbiji ne postoji čovek koji može da potpiše priznanje
Srđan Graovac, Centar za društvenu stabilnost
- Dosta toga zavisi od Lajčakove procene, pa i pitanje pritiska na Prištinu. Svakako mislim da će se preduzeti određene mere da se pregovarački proces nastavi. Iz EU su čekali sve vreme američke izbore, da dođe Bajden kako bismo mogli krenuti u dalji proces pregovora. Sa Trampom je to bilo na dva koloseka, a sada računaju da postoji jedan kolosek
Dejan Miletić, Centar za proučavanje globalizacije
- Postoji nekoliko uslova da bi nastavak dijaloga dao rezultate. Prvenstveno da se uozbilji rukovodstvo Albanaca u Prištini. Druga stvar jeste da EU zauzme pravedan pristup, bez dvostrukih standarda i da, kao medijator, ispunjava svoje dužnosti. Treći uslov jeste ispunjenje svih prethodnih dogovora, u koji ulazi i Briselski sporazum, odnosno ZSO
Republika
Naslovna strana Srpskog telegrafa za 26. april