Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у недељу да алијанса предвођена САД-ом има за циљ да ојача позицију Украјине за преговарачким столом, али је додао да би сваки мировни споразум укључивао компромисе, укључујући и територију.
Столтенберг је то саопштио у Финској, након састанка са финским председником Саулијем Нинистом. Док је шеф НАТО-а рекао да је Запад спреман да „плати цену“ за јачање украјинске војске, Кијев ће морати да направи неке територијалне уступке Москви како би окончао тренутни сукоб.
„Мир је могућ“, рекао је он.
„Једино питање је коју цену сте спремни да платите за мир? Колико територије, колико независности, колико суверенитета... да ли сте спремни да жртвујете за мир?”
Столтенберг није предложио које услове Украјина треба да прихвати, рекавши да је „на онима који плаћају највишу цену да донесу ту пресуду“, док НАТО и Запад настављају да снабдевају Украјинце оружјем да „ојачају своју руку“ када се коначно постигне решење по договору.
Генерални секретар НАТО-а није директно подржао уступање украјинске територије, али је навео пример Финске, која је препустила Карелију Совјетском Савезу као део мировног споразума током Другог светског рата. Столтенберг је финско-совјетско решење описао као „један од разлога зашто је Финска могла да изађе из Другог светског рата као независна суверена нација“.
Столтенбергова изјава долази усред растућег осећања да би Украјину ускоро могле притиснути западне присталице на мировни споразум. Док амерички и британски званичници јавно инсистирају да Украјина „може да победи“ у рату са Русијом, недавни извештај Си-Ен-Ена сугерише да се званичници у Вашингтону, Лондону и Бриселу састају без својих украјинских колега у покушају да планирају прекид ватре и мировно решење.
Украјински председник Владимир Зеленски такође је потврдио да неименоване стране стране покушавају да нас „мало погурају“ ка договору, док се јавност у земљама које подржавају Украјину „уморила од рата“.
Француски председник Емануел Макрон је јавно демантовао да је позвао Зеленског да се одрекне неке територије у замену за прекид непријатељстава, као што је прошлог месеца сугерисао бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер.
Кисинџер је у мају предложио да Украјина прихвати повратак на „статус кво анте“, што значи да се одрекне својих територијалних претензија на Крим и да да аутономију Доњецкој и Луганској Народној Републици. Крим је део Русије од 2014, док је Москва признала независност Доњецке и Луганске Народне Републике неколико дана пре него што је почела њена војна операција у фебруару.
Зеленски је неколико пута мењао ставове о потенцијалном мировном споразуму, при чему је повремено изражавао интересовање за преговоре о решењу са Русијом, само да би његови званичници, амерички Стејт департмент или сам Зеленски, убрзо након тога изразили супротно мишљење. Након што је крајем прошлог месеца најавио своју спремност да уђе у преговоре, Зеленски је изашао неколико дана касније и поручио својим грађанима да „неће бити алтернативе нашим украјинским заставама“ које вијоре над републикама Донбаса.
„Разумемо да је Украјини веома тешко после свих ових борби да се одрекне своје земље“, рекао је Ниинисто током разговора са Столтенбергом у недељу.
„Али у овом тренутку није предвидљиво видети да ће Русија изгубити све оно што контролише. Добити мир је апсолутно тешко.”
Извор: РТ