Немачка влада ће најкасније до краја ове седмице донети нацрт Закона о родном самоопредељењу. Тај правни акту службено утврђује друштвени и биолошки пол особе без обзира на стварни биолошки статус. Ради се о томе шта је на папиру, не на особи.
Докуменат се, након што га влада усвоји, шаље у парламентарну процедуру кроз Бундестаг. Ако све прође по плану коалиционе владе социјалдемократа (СПД), зелених и либерала (ФДП), нови Закон би требало да замени тренутно важећи Закона о транссексуалности из 1980. године.
Неке од одредби тог закона су већ стављене ван снаге консекутивним пресудама Врховног суда.
За подносиоце захтева више није неопходно да прођу кроз низ операција за промену пола да би њихов нови идентитет био нотиран у државном регистру. Такође, Врховни суд је из сада важећег закона укинуо и одредбу да брачни пар мора да се разведе пре него што једна или обе стране промене статус у матичном регистру.
Ко сада у Немачкој жели да да мења службени пол, мора да суду предочи два психијатријска вештачења. Тај процес траје између пет и 20 месеци и кошта око 1.800 евра.
Са новим Законом о родном самоопредељењу влада намерава да тај процес битно поједностави и убрза. Ко жели да службено припада неком другом полу, не свом биолошком – оном који је имао/ла у тренутку рођења, само треба да информише локални матични уред и сачека три месеца. Остало је аутоматизам.
Избор који стоји на располагању је 1. мушко; 2. женско; 3. различито/divers.
Старосни лимит практично не постоји. Деца испод 14 година могу да траже службену промену биолошког статуса уз сагласност родитеља. Млади између 14 и 18 година могу да укњиже нови пол и без пристанка родитеља, односно и против забране родитеља. У случају озбиљнијих конфликата, одлучује судија за породично право.
Једина обавеза за оне који на тај начин мењају пол је да морају да живе с том одлуком 12 месеци, а онда се по жељи могу вратити у стари биолошки или изабрати неки други. Све то онолико често колико особа жели. Операције, хормонски третмани и оптичко приближавање изабраном полу нису неопходне. Довољно је да се држави саопшти ново стање ствари.
Треба напоменути да се све промене родног статуса односе на декларативну изјаву подносилаца захтева, не на њихов реални биолошки статус.
Благи отпор новом закону
Нацрт Закона о родном самоопредељењу је требало да буде договорен у влади још у јуну. За Зелене и Либерале је тај докуменат одавно у врху њихових политичких приоритета. Предложен је у координацији Министарства за породицу, које воде Зелени и Министарства правосуђа под Либералима.
До кашњења долази због замерки које су стигле од Социјалдемократа као главног коалиционог партнера. Бојећи се злоупотреба, Министарство унутрашњих послова, које води социјалдемократски министар, захтевало је неколико промена. Између осталог, да криминалци не могу да се отму правном гоњењу тако што ће отежати идентификацију променом пола. Егзекутива се такође боји да би и одбијени азиланти користили рупе у новом закону како би остали у Немачкој.
Нови правни акт рачуна са 4.000 таквих захтева годишње, кап у земљи од 83 милиона становника.
Многи чланови опозиционог конзервативног ЦДУ-а имају критички став према планираним законским променама. Они одбијају одвајање биолошког и правно фиксираног пола и његово потчињавање "ротирајућем" једногодишњем статусу. Критикује се и намера да се малолетнима допусти да без пристанка родитеља мењају пол.
Нису сви из конзервативног табора против новог Закона. Сам врх конзервативног ЦДУ се држи резервисано и одбија да заузме јасан став.
За Владиног представника за родна/queer питања Свена Лемана (Зелени) промене, међутим, не иду довољно далеко. Леман захтева укидање тромесечног рока за чекање, што није ушло у нацрт документа. Такође је тражио да се приступ саунама отвори за све.
Власници сауна ће сами одлучивати кога примају
Сауне су се, из неког разлога, одједном подигле до приоритета у променама транс-закона.
Јавне сауне су у Немачкој и Аустрији у већини отворене за све, и то већ деценијама, независно од законâ о промени пола. Када транс-особе сада захтевају приступ саунама, мисле на онај мањи део сауна који је по одлуци власника остао резервисан само за један биолошки пол – биолошке жене које желе да седе на клупама међу биолошким женама и биолошке мушкарце који желе да буду међу биолошким мушкарцима.
Нови закон у предлогу за сада препушта власницима сауна, приватним или колективним, да сами одлуче како ће се понашати и кога примати – да ли ће, на пример, у искључиво женску сауну пустити биолошког мушкарца зато што му у личној карти стоји да је те године правно гледано жена.
Одлуку о отварању свих сауна за све зато не треба гледати само као ширење личних права и слобода једнима, већ и њихово ускраћивање другима. Реч је о пркосу, не о угњетавању транс-популације од цис-популације.
Случај Аустрије
У Аустрији је од 1983. могуће променити пол у матичним регистрима. У почетку је била неопходна операција за усклађивање стања између документа и биолошког статуса. Од 2009. више не. Тада је у једном преседенту Врховни аустријски суд поништио пресуду ниже инстанце и дозволио тужитељу да се у регистар упише као жена, иако је биолошки пол остао исти.
Аустријски закон је ипак рестриктивнији од новог немачког у припреми. У Аустрији се и даље захтева да се особа која у службеном регистру мења пол барем у спољном изгледу приближи новом изабраном био-полу. Уз то се претпоставља да је одлука о промени пола коначна, а не сезонска.
Зато се у Аустрији од подносилаца захтева, осим вештачења по једног психолога и психотерапеута, захтева и хормонска терапија.
ВЕСНА КНЕЖЕВИЋ, ДОПИСНИЦА РТС-А ИЗ БЕЧА
(РТС)