Moj grad Sremska Mitrovica → Sećanje na žrtve NATO bombardovanja

Dvadesetčetvrtog marta 1999, na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, pale su prve bombe posle više od pola veka. Danas je 21 godina od početka bombardovanja. Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Minutom ćutanja, odata je pošta svim žrtvama bombardovanja. Vence i cveće u znak sećanja na stradale Mitrovčane na spomen-obeležje u ime Grada Sremska Mitrovica položio je Zoran Miščević zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu i sport Grada Sremska Mitrovica.

Na današnji dan zemlje NATO pakta napale su Saveznu Republiku Jugoslaviju i naneli veliku materijalnu štetu, odnet je i veliki broj ljudskih žrtava. Više od 2.500 građana Jugoslavije izgubilo je živote, a više od 12.500 građana je ranjeno, od čega je pet žrtava bilo sa teritorije Sremske Mitrovice. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Danas obeležavamo jedan tužan trenutak, 23 godine od bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije, rekao je Sava Grujičić, potpredsednik Gradskog odbora rezervnih vojnih starešina, kao i da se sećanja na 24. mart 1999. godine ne smeju zaboraviti: „Prisećamo se tog veoma teškog trenutka kada je suverena država, kao što je bila Savezna Republika Jugoslavija, doživela tešku katastrofu jer je nju bez najave napalo 19 država NATO alijanse, koristili su sve moguće oružje, zabranjeno i bez odluke Ujedinjenih nacija. Na današnji dan u večernjim satima počelo je bombardovanje, operacija nazvana Milosrdni anđeo, bila je agresija, jer cilj agresije je da se uništi ili onesposobi sistem, odnosno suverenitet određene države. Nažalost najpre su bombardovali naše najvitalnije objekte počev od aerodroma, sutradan već mostove i za 78 dana koliko je trajala agresija, nisu uspeli da zarobe ni jednu našu jedinicu niti da nam oduzmu pedalj zemlje. Poginulo je oko 2500 civila, uključujući 79 dece, bila su to izuzetno nehumana ubistva. Porušeni su mostovi, a bačene tomahavk i druge bombe različitih dejstava, kasetne bombe, kao i one sa osiromašenim uranijumom, i sve posledice snosimo i dan-danas. Mlađim generacijama moramo preneti sećanje na ovaj važan datum.”

Vence u znak sećanja na stradale, na spomen-obeležje su položili i predstavnici Vojske Srbije, SUBNOR-a, Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, Udruženja ratnih vojnih invalida i Udruženja srpskih ratnih veterana. Poslata je poruka mira da se ovakvi zločini nikada više ne ponove.

Četvorica Mitrovčana su izgubili živote kao pripadnici Vojske Srbije, u ratnim dejstvima, dok je Ljiljana Veliki bila civilna žrtva rata. Ona je poginula u dvorištu svoje kuće prilikom bombardovanja Kasarne „Boško Palkovljević Pinki”.