SOROŠ DRHTI: Putin Izdao 2 naloga za hapšenje Soroša i Rotšilda

Izvor/medij: Nasa borba
Ocjena: Prenošenje lažnih vijesti
Raskrinkano u: George Soros nije uhapšen

Dakle kada vidite proteste protiv Vladimira Putina sada, imajte na umu da je to verovatno u režiji Rotšilda koji pokušava da ponovo kontroliše Rusiju.

Ruska obaveštajna služba je uprla prstom na Soroša za korišćenje unakrsno kolaterizovane švedske i danske valute u cilju napada na rusko tržište akcija.

Soroševu upotrebu ovih unakrsno-kolaterizovanih i pojačanih derivata koriste Luksemburške banke kršeći uslove iz Bazela II EU bankarskog sporazuma.

Ono što bi trebalo da daje pauzu zapadnim šefovima država je to da je Putin napravio oslobađanje Rusije od onih koji su željeli ukupnu ekonomsku i socijalnu propast i u zatvoru pretukli sve one koji su pokušali pobunu.

rotsild

Da li oni utiču na Putina? Činjenica je da je Putin lojalan Rusiji i njenom narodu, a da nikada neće dozvoliti nikome da proda i da pusti svoju zemlju u kandže svetskog poretka.

Za ovo on je naredio da se izda međunarodni nalog za hapšenje Džordža Soroša, koji je uhvaćen na mestu zločina dok se spremao da pošalje finansijsku pomoć onima koji se zovu opozicija u Rusiji, koja je punila ulice desetinama hiljada ljudi sa lažima i dezinformacijama o krađi tokom izbora.

Objavljene su sledeće izjave od strane Ruske Federacije i njenog predsednika Vladimira Putina, koji je zatražio poternice protiv međunarodnih finansijera terorizma, mađarskog finansijskog tajkuna Džordža Soroša. Ruske tajne službe su otkrile da je Soroš koristio derivate devize sa drugim Dancima da počnu napad protiv ruskih akcija i valute na tržištu.

Treba napomenuti da je Soroš koristio ove derivate uz pomoć Luksemburških banaka, koje su zabranjene nakon ugovora koji je napravljen sa EU, a naziva se Bazel II.

soros

Zajedno, MMF (Međunarodni monetarni fond) i Evropska unija su izdali Interpolu „Crveno upozorenje“ koje je ne samo protiv hitnog hapšenja Soroša, već i protiv ajkula za finansije, Buša, Klintona, kriminalne organizacije, Mark Riča i njegove firme , koja se nalazi u Švajcarskoj, Commodities Broker-Richfield, zbog čega se ruski predsednik Putin nedavno sastao sa šefom Federalnih rezervi naglasivši da Ruska Federacija neće prihvatiti takvu upotrebu koju ljudi poput Soroša i Riča čine kroz krivična dela na tržištu akcija i finansija, što je dovelo do destabilizacije društva širom sveta.

Soroš: Putin me napada

Američki milijarder kaže da ga Putin napada velikim delom zbog njegovog kritičkog stava prema ruskom režimu. Pre tri godine, njegova fondacija je izbačena iz Rusije iz bezbednosnih razloga.
Američki investitor i filantrop, milijarder, jedno od omraženih imena u mnogim zemljama, Džordž Soroš veruje da iza brojnih napada na njega stoji lično predsednik Rusije Vladimir Putin.

Soroš je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ rekao da će nastaviti da se bori za svoja uverenja, a protiv širenja nacionalizma kao „dominantne ideologije“ u svetu, i pored svih kritika na njegov račun. On kaže da one neće sprečiti njegovu Fondaciju za otvoreno društvo (OSF) da promoviše liberalne ideje, prenosi Blic.

„Sve je to već viđeno, uz jednu veliku promenu – preovladavajuća ideologija u svetu sada je nacionalizam. Evropska unija je na ivici propasti, a Rusija je sila koja ponovo oživljava oslanjajući se na nacionalizam“, rekao je Soros.

Fond za otvoreno društvo kontroliše milijarde dolara, pri čemu značajan deo tog novca čini Sorosovo lično bogatstvo. Organizacija deluje u 140 zemalja širom sveta, gde finansira različite razvojne projekte. Njen cilj je da “izgradi aktivne i tolerantne demokratije”, navodi se na sajtu, a od osnivanja 1979. do danas poklonila je skoro 14 milijardi dolara. Dvadesetak delimično nezavisnih tela odlučuju kako će se novac trošiti.

Poslednjih meseci, Soroš, čije se bogatstvo procenjuje na 25 milijardi dolara, bio je na meti žestokih napada populista i nacionalista koji ga osuđuju zbog podrške liberalnim ciljevima.

Soros je izjavio da veruje da ruski predsednik Vladimir Putin stoji iza velikog broja tih napada. Putin “me ne voli”, rekao je, istakavši da je to velikim delom zbog njegovog kritičkog stava prema ruskom režimu. Pre tri godine OSF je izbačen iz Rusije iz bezbednosnih razloga.

U oktobru 2017, u mađarskom parlamentu počele su “nacionalne konsultacije” o Sorosu, nakon što je optužen da želi da ukloni ograde i otvori granice izbeglicama.

Od početka migrantske krize 2015. Soros se zalaže za to da se dozvoli raseljavanje izbeglica u Evropi i tvrdi da je napad “zavera protiv njega”.

Tenzije su porasle u Makedoniji prošle godine nakon što su uživaocima grantova OSF u maju porazbijani prozori u znak osvete zbog propasti desničarske vlade.

Imao je nepunih 14 godina kada su nacisti okupirali Mađarsku, posle čega je jevrejskoj deci postalo zabranjeno da pohađaju škole a morali su i da se prijave i Jevrejskom veću. Kada mu je naređeno da odnese obaveštenja o deportaciji drugim Jevrejima, odbio je, i počeo da se skriva. Neko vreme ga je čuvao mađarski ministar poljoprivrede koji ga je predstavljao kao svoje kumče.

1945. godine Soroš je preživeo krvavu Budimpeštansku bitku između Vermahta i Crvene armije. Dve godine docnije je emigrirao u Englesku i postao siromašni student Londonske škole ekonomije. Filozofiju mu je predavao Karl Poper. Neko vreme je radio kao železničar i konobar, a bavio se i prodajem raznih sitnica na obali i u suvenirskim radnjama.

Bečelor diplomu iz filozofije na LŠE je stekao 1951. godine, a tri godine kasnije na istom fakultetu je i diplomirao. Sreća mu se osmehnula kada je poslao pisma generalnim direktorima svih trgovačkih banaka u Londonu; dobio je samo dva odgovora i počeo da radi u banci „Singer & Fridlander“, sa dna lestvice.Foto: Wikimedia/Frank Plitt

Foto: Wikimedia/Frank Plitt

1956. godine se odselio u Njujork gde je radio kao arbitražni trgovac i analitičar. Planirao je da ostane pet godina, dovoljno da skupi pola miliona dolara, pa da se onda vrati u Englesku i nastavi da studira filozofiju. U to vreme je pod uticajem Poperovih ideja razvio teoriju refleksiviteta koja kaže da valuacija bilo kog tržišta proizvodi prociklični krug, ili moralan ili nemoralan, koji dalje utiče na tržište.

U Americi je ostao mnogo duže, radeći kao potpredsednik jedne banke, ali nije bio previše srećan na tom poslu: želeo je da se nametne kao investitor kako bi refleksivitet učinio profitabilnim. 1967. godine mu se pružila upravo takva prilika, kada se zaposlio u jednom ofšor investicionom fondu, „First Eagle Funds“.

Tri godine kasnije osnovao je „Soros Fund Management“ i postao njegov predsednik. 1973. godine je zbog novih regulatornih restrikcija koje su mu limitirale poslovanje, odlučio da se povuče sa pozicije iz investicionog fonda koji je vodio od 1967. godine, pa je osnovao sopstveni „Quantum Funds“ koji i dan-danas vodi.Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Prošle godine „Quantum Funds“ je napravio profit od 5,5 milijardi dolara čime je ponovo postao najuspešniji hedž fond u istoriji. Od svog osnivanja, ova institucija je napravila 40 milijardi. Trenutno, Džordž Soroš se nalazi na korak od imenovanja za guvernera Nacionalne banke Ukrajine, što će biti prva takva pozicija u njegovoj karijeri.

KOLIKO PARA IMA

Sredinom ove godine američki časopis „Forbs“ izbacio je poslednju listu najbogatijih ljudi na svetu na kojoj se Soroš nalazi na izuzetno visokom 27. mestu.

On je takođe prvi na spisku najbogatijih menadžera hedž fondova (u pitanju su investicioni fondovi za ograničen broj ulagača koji nude priliku za visoke zarade uz podjednako visoke rizike; recimo, investiraju u pozajmljeni novac), i sedmi najbogatiji Amerikanac od 400 koliko se na spisku nalazi.Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Procenjuje se da njegovo neto bogatstvo iznosi $23 milijarde.

ZA ŠTA GA OPTUŽUJU

Za sve i svašta. Soroš je poznat kao „čovek koji je srušio Banku Engleske, kada se prvo tokom niza meseci nakupovao velikih količina funti, primetivši da se Ujedinjeno Kraljevstvo pod vrlo nepovoljim uslovima uključilo u evropski ERM (mehanizam novčane razmene), nakon čega je u septembru 1992. godine (događaj poznat kao Crna sreda) prodao odjednom 10 milijardi dolara u funtama i zaradio jednu milijardu.

Ovo je dovelo do finansijske katastrofe, Britanija se povukla iz programa a funta je devalvirana.Foto: Wikimedia/World Economic Forum/Sebastian Derungs

Foto: Wikimedia/World Economic Forum/Sebastian Derungs

– Planirali smo da prodamo više od 10 milijardi. Zapravo, kada je Norman Lamont (ondašnji britanski ministar finansija) nešto pre devalvacije izjavio da planira da pozajmi skoro 15 milijardi dolara da bi odbranio svoju valutu, mi smo bili zabavljeni činjenicom da je to baš onoliko koliko smo hteli da prodamo – rekao je oktobra 1992. Soroš londonskom „Tajmsu“.

Tokom azijske finansijske krize iz 1997. godine, malezijski premijer Mahatir bin Mohamad ga je optužio da svoje bogatstvo koristi da bi kaznio Asocijaciju nacija jugoistočne Azije jer su primili Mjanmar u svoje redove. „Jevrejin je izazvao strmoglav valuta“, rekao je on tada, i optužio Soroša da orkestrira kolapsom kao deo šire jevrejske zavere.

Zanimljivo, devet godina kasnije se sastao sa Sorošem i praktično priznao da nije bio u pravu i da Soroš nije imao veze sa krizom.Foto: Wikimedia/Niccolò Caranti

Foto: Wikimedia/Niccolò Caranti

Soroš sam za sebe kaže da dugo igra ulogu „zavijajućeg vuka“.

– Prvo sam to učinio u knjizi „Alhemija finansija“ 1987, potom u „Krizi globalnog kapitalizma“ 1998. i na kraju sa ovom knjigom – rekao je on misleći na „Novu paradigmu za finansijska tržišta iz 2008, kada je prognozirao da „supermehur“ koji se nakupljao prethodnih 25 godina mora da eksplodira.

Svoj uspeh da iz svake krize izađe punijih džepova opisuje na sledeći način:

– Bogat sam samo zato što znam kada nisam u pravu. Praktično sam preživeo priznavajući sopstvene greške. Imao sam glavobolje zbog toga što sam u krivu. Kad si u krivu moraš ili da se boriš ili da pobegneš. Kada donesem odluku, glavobolja nestaje.Foto: Wikimedia/Niccolò Caranti

Foto: Wikimedia/Niccolò Caranti

Februara 2009. godine izjavio je da se svetski finansijski sistem dezintegrisao, da ne postoji nikakvo kratkoročno rešenje problema, da je stavljen na aparate za održavanje života, na kojima se i dalje nalazi, i da nema nikakvog znaka da je svet dotakao dno.

Možda će vekovi pred nama odgovoriti na pitanje da li on samo prepoznaje znake koje drugi ne vide ili on sam izaziva krize. U međuvremenu imaćemo prilike da gledamo proliferaciju teorija zavere sa njim u vezi, poput one koju je u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka izneo malezijski predsednik vlade.

Na primer, američki konzervativni televizijski voditelj Glen Bek optužio ga je da, da uz pomoć drugih ljudi, pokušava da dovede do kolapsa ekonomiju Sjedinjenih Država kako bi stvorio Novi svetski poredak. Neuspeli kandidat za šefa Bele kuće, Lindon LaRuš, optužuje ga da je vođa međunarodne trgovine narkoticima.Foto: Flickr/Heinrich-Böll-Stiftung/www.stephan-roehl.de

Foto: Flickr/Heinrich-Böll-Stiftung/www.stephan-roehl.de

Način na koji Soroš troši bogatstvo daje povoda za sve što se o njemu priča, iako on na površini ne radi ništa loše. Dakle:

ZA ŠTA SOROŠ KORISTI SVOJE BOGATSTVO

Ukratko rečeno, Džordž Soroš je svetski poznati i priznati filantrop koji je između 1979. i 2011. godine za promociju ljudskih prava, javno zdravstvo i školarine mirijadama mladih ljudi poklonio preko osam milijardi američkih dolara.

Primera radi, 2007. godine dao je 100 miliona dolara za internetizaciju regionalnih ruskih univerziteta i 50 miliona za program čiji je cilj iskorenjivanje ekstremnog siromaštva u Africi. Juna 2009. godine donirao je $100 miliona pomoći centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama u njihovoj borbi protiv efekata ekonomske krize na siromašne. Ovo je samo kap u moru.Foto: Flickr/New America Foundation

Foto: Flickr/New America Foundation

Soroš je takođe poznat je kao finansijer bezbrojnih demokratskih pokreta, pre svega u Istočnoj i Srednjoj Evropi, putem „Fonda za otvoreno društvo“ i „Soroš fondacije“, koji su uglavnom dovodili do „revolucija“ koje su za posledicu imale otvaranje tih zemalja prema svetu, demokratizaciju, i ireverzibilni proces integracije u globalni politički, finansijski, ekonomski i kulturni sistem.

Na površini, teško mu je bilo šta zameriti, i u njegovim humanitarnim aktivnostima ne postoji ništa intrinsično loše. O tome šta je ispod te površine i ima li nečega lošeg ili je zapravo i dalje sve u redu, zavisi od toga sa kim pričate.

Ako pričate sa liderima autoritativnih režima čije klike pljačkaju prirodna i društvena bogatstva zemalja kojima vladaju, kao što je u našem slučaju radio režim Slobodana Miloševića, i kao što danas i dalje rade mnogi režimi širom sveta, Soroš je čovek koji koristi novac da bi podrio politički sistem, srušio vlast i doveo ljude koji će biti slepi poslušnici Vašingtona i koji će primeniti neoliberalni ekonomski model kako bi međunarodni bankari i spekulanti mogli da pljačkaju prirodna i društvena bogatstva tih naroda i država.Foto: Flickr/Norway UN (New York)

Foto: Flickr/Norway UN (New York)

Čak i ako je ovo istina, nejasno je zašto bi se narod zbog toga uzbuđivao: on je svejedno pljačkan i orobljavan. Da li su vam domaći lopovi bliži srcu od stranih?

Jedan kontraargument bi mogao da glasi da nakon svakog prevrata postoje i domaći i strani pljačkaši, dok su pre toga postojali samo domaći. Odgovor na to bi mogao da bude da je, prvo, količina novca koji se pljačka uvek isti, a drugo, da je otvaranje prema svetu benefit koji potire udvostručavanje pljačkaša. Da li se živi bolje pre ili posle prevrata, ne samo u Srbiji nego svugde, pitanje je na koji je odgovor uvek drugačiji. Nekome je bolje, nekome gore. Nekome isto.

Naravno, Srbija je u boljoj poziciji nego centralnoazijske države jer se nalazi u Evropi i ima u perspektivi Evropsku uniju koja može da služi kao „policajac“; sećate se kako je Brisel uslovljavao vlast Borisa Tadića zahtevajući ispitivanje spornih privatizacija u okviru borbe protiv korupcije?Foto: Wikimedia/World Economic Forum/Michael Wuertenberg

Foto: Wikimedia/World Economic Forum/Michael Wuertenberg

Tu su naravno i pravila EU o zaštiti životne sredine, recimo, koja sprečavaju da eksploatacija prirodnih bogatstava trajno zagadi prirodu, i brojne druge, koje van Evrope nisu norma.

Međutim, naša geografska pozicija je slučajnost, pa stoga ne može ni da se gleda kao na princip kojim se Soroš vodi. Jedno objašnjenje njegove želje da promeni svet (ako zanemarimo onaj koji je ljudima najzanimljiviji iako ne može da se dokaže: svetska dominacija i pljačka) mogla bi zaista da budu ljudska prava i demokratizacija, dok su ekonomske okolnosti u kojima će ljudi nakon toga živeti njemu sporedna stvar.

Uostalom, otvoreno društvo za koje se zalaže i čiju izgradnju širom planete plaća predstavlja ideal u kome je vlast tolerantna i odgovorna, politički mehanizmi transparentni i fleksibilni, u kome država ne skriva informacije od ljudi, i koje podrazumeva punu participaciju građanstva u političkom i društvenom životu. Plastično posmatrano, teško da se tu može naći neka zamerka, osim ako niste zagovornik apsolutističke monarhije.Foto: Flickr/World Bank Photo Collection/Dominic Chavez

Foto: Flickr/World Bank Photo Collection/Dominic Chavez

ZANIMLJIVOSTI

Soroš se ženio tri puta. Prva žena mu je bila Nemica (ne-Jevrejka) koja je tokom rata ostala siroče i koju su Soroševi roditelji obožavali. Druga žena mu je bila Suzan Veber, a treća Tamiko Bolton. Ove dve poslednje su mnogo mlađe od njega. Sa prve dve ima decu, sveukupno petoro.

Oktobra 2011. godine Soroš je pozvao lidere Evrozone da oforme snažnu ekonomsku vladu Evrope koristeći federativne alate kao što su zajednička blagajna, zajednički fiskalni nadzor, itd, i ukazao na pogubnost nacionalističkih rešenja za ekonomsku krizu.

Što se tiče Kine, Soroš kaže da nakon što je Kina porasla gledajući samo svoje interese, mora napokon početi da se gleda i interese drugih zemalja (ovo se inače uklapa u generalnu prognozu koja kaže da kada bi sada kineski ekonomski mehur eksplodirao, u samoj se Kini to skoro i ne bi osetilo dok bi čitav ostatak sveta ispaštao). On takođe smatra da ne samo da je kineska ekonomija danas življa od američke, nego Kina ima i funkcionalniju vladu od Amerike.Foto: Flickr/Heinrich-Böll-Stiftung/www.stephan-roehl.de

Foto: Flickr/Heinrich-Böll-Stiftung/www.stephan-roehl.de

Soroš je priznao da je koristio marihuanu, ali da to godinama nije praktikovao. Daje znatne sume novca organizacijama koje se bore za njenu legalizaciju i dekriminalizaciju. Smatra da je ona manje štetna od svih drugih (pretpostavljamo da misli i na alkohol) i da izaziva manju zavisnost, ali ne podržava da je koriste deca i studenti.

Soroš je proklamovani ateista. Priznao je 1994. godine da je svojoj bolesnoj majci (inače članici udruženja koje se bori za pravo na smrt, odnosno za pravo lekara da osobama koje to žele pomognu da se ubiju) ponudio pomoć u njenom izvršenju samoubistva.

 

SOURCEBalkan Express, Telegraf

Članak indeksiran 23. 04. 2020 Zadnji put osvježen prije 1 mjesec
Raskrikavanje.rs Istinomjer.ba Analiziraj.ba NewsMavens.com Raskrinkavanje.me