OPŠTI okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini sa ukupno 12 aneksa, parafiran je u Dejtonu 21. novembra 1995. a potom potpisan 14. decembra iste godine u Parizu. Tako je stvorena državna zajednica sastavljena od dva entiteta koji su potpisnici svih aneksa kao ključnih dokumenata za funkcionisanje države nastale međunarodnim ugovorom.
Pored datuma nastanka Republike Srpske, s početka 1992. godine, datumi potpisivanja dejtonsko-pariskih ugovora, kada je definitivno priznat i potvrđen njen međunarodnopravni status, najznačajniji su za Republiku Srpsku.
Ona je tada ozvaničena kao strana-potpisnica svih aneksa mirovnog sporazuma i subjekt bilo kakvih naknadnih promena. Republika Srpska je tako potvrdila svoj legitimitet i kontinuitet.
Dejtonski mirovni sporazum potpisali su 21. novembra 1995. godine tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman posle tronedeljnih pregovora. To je bio pravni akt sporazumnog karaktera parafiran u vojnoj bazi Rajt Paterson kod američkog grada Dejtona da bi se zvanično prekinuo rat u BiH koji je trajao od 1992. do 1995. godine.
Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a pored njega glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Dejtonski sporazum je zvanično potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu. Time je BiH podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku (RS) i Federaciju BiH. Mnogi analitičari uveravaju da je Dejtonski sporazum jedan od najuspešnijih mirovnih ugovora u svetu. Najvažniji deo Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, poznatog kao Dejtonski sporazum, njegov je Aneks 4. pod nazivom Ustav Bosne i Hercegovine.
ŽRTVE SE JOŠ BROJENi posle 20 godina od završetka rata u BiH, još nema tačnog i potvrđenog ukupnog broja žrtava svih nacionalnosti u građanskom ratu, koji je trajao tri i po godine. Prema podacima UN i Haškog tribunala, u BiH je u ratu poginulo oko 104.000 ljudi svih nacionalnosti. Institucije RS navode podatak o 32.000 ubijenih srpskih civila i vojnika. Republika Srpska traga za još 1.700 nestalih Srba.
Parlament BiH još, međutim, nije ratifikovao Dejtonski sporazum, zbog različitog viđenja i tumačenja tog dokumenta, mada je njegov sastavni deo i Ustav BiH, po kojem zemlja funkcioniše.
I dalje, u stvari, svaka strana u BiH ima svoje tumačenje Dejtonskog sporazuma. Za bošnjačku i hrvatsku stranu je Dejtonski sporazum prevaziđen, a Srbi su za njegovu doslednu primenu. Glavni autoritet u tumačenju Dejtonskog sporazuma je Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR).
Osnov funkcionisanja
Dejtonski sporazum je najvećim delom zasluga i uspeh inicijative Sjedinjenih Američkih Država, koje su veoma ozbiljno pristupile kreiranju sveobuhvatnog mirovnog dokumenta nakon nekoliko neuspešnih pokušaja raznih međunarodnih posrednika i kontakt-grupa. Svi planovi za Bosnu i Hercegovinu - od Kutiljerovog plana koji je mogao sprečiti rat, preko Vens-Ovenovog, Oven-Stoltenbergovog i plana Kontakt grupe, naposletku i Dejtonskog sporazuma - predviđali su njeno unutrašnje prestrukturiranje.
Predratno centralizovano uređenje BiH kao jedne od republika države SFR Jugoslavije, bilo je neodrživo. Toga je bila svesna i međunarodna zajednica, ali i politički faktori u BiH - uslov opstanka BiH u takozvanim avnojevskim granicama je bila radikalna decentralizacija. Istovremeno, to je i krunski dokaz da dejtonska decentralizacija nije bila posledica rata niti navodne agresije na BiH. To se nije pojavilo tek u Dejtonu, već je bila preratna i ratna stvarnost. To su prihvatile i američke diplomate u pripremi dejtonske konferencije kroz knjigu scenarija.
Uvažavajući stanje na terenu kroz postojanje Bošnjačko-hrvatske federacije i Republike Srpske, američke pripreme su obuhvatale “šatl-diplomatiju”, uporedo kreirajući moguća rešenja. Pre početka dejtonskih pregovora, Stejt department je sačinio “Knjigu scenarija”, u kojoj je pod tačkom 4 naznačeno da će “BiH prema Ustavu ostati jedinstvena država, ali će se sastojati od dva visoko autonomna entiteta - najverovatnije jedan sa srpskom i drugi sa muslimansko-hrvatskom većinom, a pojedinosti će dogovoriti same sukobljene strane”.
Sam Dejtonski sporazum je jedan od najvažnijih dokumenata međunarodnog prava nakon Drugog svetskog rata.
- Ne postoji greška u samom sporazumu, nego u onome kako je shvaćeno njegovo sprovođenje - izjavio je američki diplomata Ričard Holbruk, povodom desetogodišnjice zaključenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Holbruka smatraju tvorcem dejtonskog mirovnog procesa kojim je završen krvavi i višegodišnji građanski rat u BiH. Potpisivanje sporazuma i okončanje rata bilo je moguće zato što je Dejtonskim sporazumom uspostavljena potpuno nova unutrašnja struktura BiH, način izbora i funkcionisanja organa, u skladu sa ženevskim i njujorškim principima iz septembra 1995. godine. Te principe kao preduslov dejtonskih pregovora, dogovorile su dve strane - Republika Srpska i Republika BiH. Zbog brojnosti (12 aneksa), ovaj međunarodni ugovor trebalo bi da ima naziv Dejtonski sporazumi.
Entiteti u BiH
U pravnoj literaturi se zastupaju različiti stavovi o konstrukciji Bosne i Hercegovine. U svakom slučaju, postoji slaganje da je u pitanju složena država, koju jedni određuju kao federaciju (kao, na primer, Venecijanska komisija u svom izveštaju iz marta 2005. godine) ili saveznu državu. Neki autori poput Vatersa smatraju da je država u velikoj meri konfederativna, a i Sac je vidi kao “manje-više labavu uniju etničkih entiteta”. Takođe i profesor Snežana Savić, bivši predsednik Ustavnog suda BiH, vidi je kao konfederaciju, koja sadrži i određene elemente federativne državne organizacije.
Ustav BiH određuje da “Bosnu i Hercegovinu čine dva entiteta - Federacija BiH i Republika Srpska”. Dakle, ne određuje izričito da je čine tri konstitutivna naroda, koji se pominju kao donosioci Ustava u tekstu njegove preambule. Iz više odredaba Ustava BiH, jasno proizilazi da su dva entiteta - nacionalni, i to Federacija - dvonacionalni, a Republika Srpska - jednonacionalni entitet.
Ustav tako određuje i da se Veće naroda sastoji od 15 delegata, od kojih su dve trećine iz Federacije, uključujući po petoro Bošnjaka i Hrvata, i jedna trećina iz Republike Srpske (petoro Srba).
Po pet delegata iz Federacije biraju bošnjački, odnosno hrvatski delegati iz Veća naroda Federacije, a delegate iz Republike Srpske bira Narodna skupština RS. Nacionalna struktura dva entiteta je osnov i za izbor članova Predsedništva BiH, od kojih jednog Bošnjaka i jednog Hrvata biraju građani iz Federacije BiH, a jednog Srbina birači u Republici Srpskoj.
Ono na čemu insistiraju predstavnici Republike Srpske je da sve državne funkcije i ovlašćenja koja u Ustavu BiH nisu izričito dodeljena institucijama Bosne i Hercegovine, pripadaju entitetima, o čemu govori član 3.3.a. Ustava BiH.
Ustavne nadležnosti
Članom 3. Ustava BiH, propisano je da su u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine sledeća pitanja:
1. Spoljna politika
2. Spoljnotrgovinska politika
3. Carinska politika
4. Monetarna politika
5. Finansiranje institucija i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine
6. Politika i regulisanje pitanja imigracije, izbeglica i azila
7. Sprovođenje međunarodnih i međuentitetskih krivično-pravnih propisa, uključujući odnose sa Interpolom
8. Uvođenje i rad sredstava za međusobne i međunarodne komunikacije
9. Regulisanje saobraćaja između entiteta
10. Kontrola vazdušnog saobraćaja.
Ustavom BiH utvrđene su sledeće institucije Bosne i Hercegovine:
1. Parlamentarna skupština BiH sa dva doma: Dom naroda i Predstavnički dom
2. Predsedništvo BiH od tri člana, koje građani biraju neposredno i to: jednog Srbina na teritoriji Republike Srpske, a jednog Bošnjaka i jednog Hrvata na teritoriji Federacije BiH
3. Ustavni sud BiH koji ima devet članova, od kojih četiri bira Predstavnički dom Federacije, dva člana Narodna skupština Republike Srpske, a tri člana-stranca bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava
4. Centralna banka BiH sa prvim upravnim odborom koji se sastoji od guvernera koga imenuje Međunarodni monetarni fond na osnovu konsultacije sa Predsedništvom BiH, a tri člana imenuje Predsedništvo BiH i to dva iz Federacije BiH (jedan Bošnjak i jedan Hrvat koji dele jedan glas) i jednog iz Republike Srpske (bez nacionalne odrednice da to mora biti Srbin).
Pored navedenih institucija BiH, Ustav u članu 5 pod nazivom Predsedništvo BiH, predviđa i dva, reklo bi se, pomoćna tela: Savet ministara i Stalni komitet za vojna pitanja, koji u svom ustavnom nazivu nemaju odrednicu Bosna i Hercegovina. Tako da bi se spisak mogao nazvati “5 plus 2”.
Sa 5+2 do 70
Od predviđenih “5+2 institucije BiH”, intervencionističkom politikom i aktima visokih predstavnika, u međuvremenu se došlo do čak 70 institucija BiH. Ovo je bio rezultat prenosa nadležnosti sa nivoa entiteta, kroz praksu nametanja, pritisaka i ucena. Izvršena je protivpravna revizija Aneksa 4. međunarodnog ugovora, suprotno volji strana potpisnica i mimo procedura utvrđenih Bečkom konvencijom o pravu međunarodnih ugovora. To ukazuje na razmere kršenja međunarodnog prava.
Analitičari ukazuju da je teško očekivati da BiH napreduje u pogledu demokratskog, političkog i ekonomskog razvoja sa Kancelarijom visokog predstavnika i strukturama koji su pod njenim direktnim ili indirektnim uticajem. Protivpravno delovanje OHR potpomognuto delom međunarodne zajednice u BiH, dovelo je do stagnacije i nazadovanja u svakom pogledu. Pritom OHR optužuje Republiku Srpsku za kršenje Dejtonskog sporazuma što je zamena teza i izvrtanje istine.
- Uzurpiranjem prava da vlada bez izbora i odgovornosti, OHR je Bosnu i Hercegovinu učinio nestabilnom i nesposobnom da izgradi neophodni stepen pomirenja i poverenja za kretanje napred - smatraju zvaničnici Republike Srpske.
Preispitivanje i povratak Dejtonskom sporazumu može dovesti do uspostavljanja vladavine prava i unutrašnjeg dijaloga kao jedinog osnova opstanka BiH, složni su u ocenama i predstavnici vlasti i opozicije u Srpskoj.
Analitičari ističu da se budućnost BiH kao zajedničke države tri konstitutivna naroda, ocrtava u dva moguća pravca: prvi koji podrazumeva ustavnu rekonstrukciju Federacije i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi se stvorili uslovi za BiH kao konfederaciju, sa nadležnostima koje su utvrđene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe.
IZGUBLJEN ORIGINALU februaru 2008. godine je, inače, otkriveno da je originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma izgubljen. Nakon što je Skupština BiH zatražila nov primerak, Francuska je poslala overenu kopiju tog dokumenta, čiji prevod je platio Savez nezavisnih socijaldemokrata koji je sada vodeća politička partija u RS.
Drugi put je njen raspad, opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje.
Ipak, najveći broj analitičara smatra da je realnost da BiH bude cela iz tri dela. To bi trebalo da bude i interes SAD koje su inicijatori, kreatori i učesnici u sprovođenju Vašingtonskog i Dejtonskog sporazuma, smatra predsednik RS Milorad Dodik.
- Time bi međunarodni ugovor mogao o(p)stati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike. Ako ne prevlada troetnička teritorijalna struktura kao realno rešenje, ostaje agonija raspadanja, sve dok jednog dana ne bude konstatovano da BiH više i ne postoji - zaključuje Dodik.
SRPSKA DELEGACIJA
Srpsku delegaciju u Dejtonu predvodio je Slobodan Milošević, a u njoj su bili šef diplomatije Milan Milutinović, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, i tim Republike Srpske koji su činili predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, potpredsednik RS Nikola Koljević i ministar spoljnih poslova Aleksa Buha. Uz njih su bili i eksperti Radomir Lukić (pravo) i Vladimir Lukić (granice), savetnik predsednika RS Jovan Zametica i general Zdravko Tolimir.