Međutim, francuska studija je imala manjkavosti, i rezultati nisu odražavali pravo stanje.
Dodatnu konfuzio uneo je i američki predsednik Donald Tramp najavama da je ovaj antimalarik veoma efikasan u lečenju COVID-19.
U međuvremenu, portal Raskrinkavanje je objavio rezultate drugog istraživanja efikasnosti hidroksiklorokina, koje je sprovedeno u martu u Šangaju (Kina). Ovaj put sa 30 ispitanika koji boluju od COVID-19, ali i sa prikladnom kontrolnom grupom ispitanika koji nisu primali terapiju. Rezultati istraživanja na Zheijang univerzitetu – koje takođe čeka dodatnu naučnu proveru i potvrdu – pokazali su slabiju efikasnost tog leka nego francusko istraživanje, napisao je Matthew Herper u članku objavljenom 27. marta na portalu Stat.
Tim Morris, statističar u jedinici za medicinska istraživanja na London University College, napisao je da šangajska studija, koja je pokazala manju efikasnost terapije hidrokskiklorokinom, produbljuje sumnje u francusku studiju. U šangajskoj studiji, naime, pokazalo se da se virus “izgubio” za pribiližno isto vreme kod onih pacijenata koji su primali hidroksiklorokin i pacijenata u kontrolnoj grupi koja nije primala lek. Drugim rečima, nije bilo značajne razlike u vremenu trajanja infekcije u odnosu na to da li su pacijenti tretirani ovim lekom ili nisu:
“(Francuska) studija je pružila vrlo malo korisnih informacija o tome da li hidroksiklorokin može pomoći. Šangajska studija je bolja (jer su imali smislenu kontrolnu grupu), ali nam daje vrlo malo informacija o tome da hidroksiklorokin ne pomaže.”
Prema Morrisu, podaci dobijeni šangajskim ispitivanjem se slažu sa širokim spektrom mogućih efekata terapije, šro prevedeno sa jezika statističara znači da “niko ne zna pomaže li lek ili ne”.
Sve u svemu, premda postoje izveštaji da bi određeni lekovi mogli da imaju terapeutski efekat, neophodna su obimnija klinička istraživanja da bi se njihova efikasnost potvrdila. Vrlo je verovatno da jedan lek neće biti dovoljan.