Сејоурне, који је на челу Ренесансне политичке партије председника Емануела Макрона и предводи групу Ренев у Европском парламенту, преузео је улогу од Кетрин Колоне у недавној реконструкцији кабинета изазваној оставком бивше премијерке Елизабет Борн у понедељак.
38-годишњи Сејоурне је био кључни саветник Макрона од његовог мандата на месту министра економије и финансија, након што се придружио његовом тиму 2014. и наставио да служи током Макроновог избора за председника 2017.
Ово значајно именовање уследило је након Макронове одлуке да у уторак именује Атала за новог премијера, чиме је постао најмлађи премијер у Француској и први отворено геј. Атал, који је раније служио као министар образовања, јавно је признао свој геј идентитет 2018. и формализовао своју везу са Сејоурне кроз грађанску унију 2017. године.
Док су медији нашироко покривали Атталово историјско именовање, приметно је избегавање експлицитног помињања Сејоурнеове везе са премијером у већини новинских извештаја.
Поред Сејоурнеовог именовања, друге промене у Макроновом кабинету укључују избор бивше министарке правде Рашиде Дати за нову министарку културе. Дати, бивши посланик у Европском парламенту из конзервативне странке Лес републиканци, под формалном је истрагом за корупцију од 2021. године, оштро поричући било какво кривично дело. Истрага се врти око навода да је добила 900,000 евра за лобирање у Европском парламенту док је још била чланица Европског парламента.
Борнова оставка, како је наведено у њеном писму, сугерише да она није добровољно дала оставку, већ у складу са Макроновом одлуком да именује новог премијера. Ово долази након контроверзног закона о имиграцији који је Макрон недавно усвојио, јачајући владин ауторитет да депортује странце. Макронова центристичка партија, пошто је прошле године изгубила парламентарну већину, формирала је савез са Лес републикансима како би усвојила ту меру, додатно нарушавајући јавну подршку и доводећи до пада кредибилитета владе.
Реконструкција кабинета у четвртак се нашироко доживљава као стратешки потез председника Макрона да поврати поверење у своју владу, посебно пошто се избори за Европски парламент назиру касније ове године. Уз уставна ограничења која спречавају Макрона да се кандидује за трећи мандат 2027. године, предстојећи избори представљају кључни тест за Ренесансу, за коју се очекује да ће се суочити са изазовима уколико не дође до повољне промене у јавном мњењу.