Vodeći naučnik o klimi oglasio se i otkrio da su “određeni narativi” koji tvrde da “globalno zagrevanje” uzrokuje povećanje šumskih požara širom sveta lažni.
Patrik T. Braun, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins i doktor nauka o Zemlji i klimi, upozorio je javnost da je većina razornih šumskih požara uzrokovana paljevinom, slučajnim ljudskim paljenjem i lošim upravljanjem šumama.
Braunovi komentari su direktno u suprotnosti sa narativom elitista i njihovih saveznika u korporativnim medijima koji tvrde da su požari izazvani takozvanom „ klimatskom krizom“.
Kao što je Nulta Tačka ranije izveštavala , Braun je nedavno otkrio da vodeći akademski časopisi odbacuju radove koji su u suprotnosti sa narativima zelene agende Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
On kaže da časopisi umesto toga favorizuju „iskrivljena” istraživanja koja podstiču navodne opasnosti „globalnog zagrevanja”.
Braun je rekao da urednici u Nature and Science – najprestižniji naučni časopis – biraju “klimatske radove koji podržavaju određene unapred odobrene narative”.
U članku za The Free Press , Braun je uporedio pristup sa načinom na koji se „štampa tako pažljivo fokusira na klimatske promene kao osnovni uzrok“ šumskih požara, uključujući nedavne razorne požare na Havajima .
On je istakao da istraživanja dokazuju da 80 odsto šumskih požara zapale ljudi.
Prema Braunu, većina požara je uzrokovana paljevinom, dok su mnoge slučajno zapalili ljudi.
U mnogim slučajevima požari su se brzo širili zbog lošeg upravljanja šumama.
Međutim, Braun priznaje da je lažirao sopstvene studije da bi radove objavio u prestižnim časopisima.
Braun je naveo primer rada koji je nedavno napisao pod naslovom „Zagrevanje klime povećava ekstremni dnevni rizik od porasta požara u Kaliforniji“.
On je rekao da se list, koji je objavljen u Nature prošle nedelje, „fokusira isključivo na to kako su klimatske promene uticale na ekstremno ponašanje šumskih požara“.
Klimatolog priznaje da je studija ignorisala druge ključne faktore i da je namerno izostavio „punu istinu“ kako bi se uklopio u narativ zelene agende.
Braun je to priznao u članku pod naslovom „Izostavio sam punu istinu da bih objavio svoj rad o klimatskim promenama“.
„Upravo sam objavljen u Nature-u jer sam se držao narativa za koji sam znao da će se urednicima dopasti“, počinje članak.
„To nije način na koji nauka treba da funkcioniše.
„Znao sam da ne pokušavam da kvantifikujem ključne aspekte osim klimatskih promena u svom istraživanju jer bi to razvodnilo priču koju žele da ispričaju prestižni časopisi poput Nature i njenog rivala, Science“, napisao je o svom nedavno objavljenom radu .
„Ovo je važno jer je za naučnike od ključne važnosti da budu objavljeni u časopisima visokog profila; na mnogo načina, oni su čuvari uspeha u karijeri u akademskim krugovima.
„Urednici ovih časopisa su sasvim jasno stavili do znanja, i onim što objavljuju i onim što odbacuju, da žele klimatske dokumente koji podržavaju određene unapred odobrene narative – čak i kada ti narativi dolaze na štetu šireg znanja za društvo.
„Iskreno rečeno, nauka o klimi se sve manje bavila razumevanjem složenosti sveta, a više služila kao neka vrsta Kasandre, koja hitno upozorava javnost na opasnosti klimatskih promena.
„Koliko god ovaj instinkt bio razumljiv, on iskrivljuje veliki deo istraživanja nauke o klimi, dezinformiše javnost, i što je najvažnije, otežava postizanje praktičnih rešenja.
Portparol Nature je rekao da se „svi dostavljeni rukopisi razmatraju nezavisno na osnovu kvaliteta i pravovremenosti njihove nauke.
„Naši urednici donose odluke zasnovane isključivo na tome da li istraživanje ispunjava naše kriterijume za objavljivanje – originalno naučno istraživanje (gde su zaključci dovoljno potkrijepljeni dostupnim dokazima), od izuzetnog naučnog značaja, koje donosi zaključak od interesa za multidisciplinarnu čitalačku publiku“, saopšteno je. rekao.
„Namerno izostavljanje činjenica i rezultata koji su relevantni za glavne zaključke rada ne smatra se najboljom praksom u pogledu prihvaćenih principa integriteta istraživanja“, dodao je portparol.
Braun je svoju poruku otvorio linkovima na priče korporativnih medija, uključujući AP, PBS NevsHour, The Nev Iork Times i Bloomberg.
U velikom broju izveštaja o požarima na Mauiju se navodi da su „klimatske promene“ doprinele katastrofi tako što su pomogle da se stvore uslovi koji su izazvali iskre i brzo širenje požara.
Ipak, požari na Havajima, u kojima je poginulo najmanje 115 ljudi, izbili su zbog srušenog električnog voda .
Agendaši i mediji, u međuvremenu, insistiraju da je „globalno zagrevanje“ izazvalo izuzetno suve uslove na havajskom ostrvu.
Pogodno, isto rukovodstvo demokrata na Havajima koje gura narativ o „klimatskim promenama” odgovorno je za neuspeh u upravljanju šumama i odgovor na požar koji je zapravo izazvao širenje požara.
Braun je rekao da mediji funkcionišu kao naučni časopisi jer fokus na klimatske promene „odgovara jednostavnoj priči koja nagrađuje osobu koja to priča“.
Naučnici čije karijere zavise od objavljivanja njihovog rada u glavnim časopisima takođe „kroje“ svoj rad kako bi „podržali mainstream narativ“, rekao je on.
„Ovo dovodi do drugog neizrečenog pravila u pisanju uspešnog klimatskog dokumenta“, dodao je on.
„Autori bi trebalo da ignorišu – ili barem umanjuju – praktične akcije koje se mogu suprotstaviti uticaju klimatskih promena.
On je naveo primere faktora koji se ignorišu, uključujući „smanjenje smrtnosti od vremenskih i klimatskih katastrofa tokom prošlog veka“.
U slučaju šumskih požara, Braun kaže da „trenutna istraživanja pokazuju da bi ove promene u praksi upravljanja šumama mogle u potpunosti da negiraju štetne uticaje klimatskih promena na šumske požare.
Loše upravljanje šumama takođe je okrivljeno za rekordan broj šumskih požara u Kanadi ove godine.
Ali „praktičnija vrsta analize je obeshrabrena“ jer „slabi slučaj smanjenja emisije gasova staklene bašte“, rekao je Braun.
Uspešni radovi takođe često koriste „manje intuitivne metrike“ za merenje uticaja klimatskih promena jer „generišu brojke koje najviše bodu oči“, rekao je on.
Dalje je otkrio da su drugi radovi koje je napisao a koji se ne poklapaju sa određenim narativom „odbacili urednici uglednih časopisa i morao sam da se zadovoljim manje prestižnim izdanjima“.
„Potrebna nam je promena kulture u akademskim krugovima i elitnim medijima koja omogućava mnogo širi razgovor o otpornosti društva na klimu“, zaključio je Braun.
„Mediji bi, na primer, trebalo da prestanu da prihvataju ove papire po nominalnoj vrednosti i da malo kopaju po onome što je izostavljeno.
„Urednici istaknutih časopisa moraju da se prošire dalje od uskog fokusa koji podstiče smanjenje emisije gasova staklene bašte.
„I sami istraživači moraju da počnu da se suprotstavljaju urednicima ili da pronađu druga mesta za objavljivanje.