Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије деведесетих година 20. вијека довео је до избијања оружаних сукоба у Босни и Херцеговини. Ови сукоби трајали су од 1992. до 1995. године. Сукоби су завршили Дејтонским споразумом 1995. године, који је поставио оквир за данашњи политички систем у земљи.
Република Српска је један од два ентитета унутар Босне и Херцеговине, а други је Федерација Босне и Херцеговине. Република Српска је политичка и територијална јединица која се претежно насељава српским становништвом и она има своју територију, власт и институције и њена територија обухвата већи дио сјевероисточне и источне Босне и Херцеговине. Република Српска има сопствене политичке институције, укључујући Народну Скупштину Републике Српске, Владу Републике Српске и предсједника Републике Српске. Ови политички органи доносе законе и одлуке на нивоу ентитета. На челу Републике Српске се налази предсједник ентитета, који је изабран на изборима.
Српска се простире на широком појасу западног дијела Балканског полуострва и она обухвата 25.857 квадратних километара.
Република Српска настала је у једном рату у коме је поред јединствене југословенске државе, нестала и Социјалистичка Република Босна и Херцеговина. По самом настанку пропала је у међународно призната Република Босна и Херцеговина, пошто је изгубила подршку већине својих грађана. Када су послије напада Сјеверноатлантског савеза на Републику Српску и отимања области на југу Босанске Крајине на међународнпој конференцији одређене границе Републике Српске, она је обухватила земљишни појас који се простире од крајњег југа источне Херцеговине надомак обале Јадранског мора, до ушћа ријеке Дрине у највећу балканску ријеку – Саву, и даље током читаве десне обале ријеке Саве колико на њу излази земљиште Босне и Херцеговине. Република Српска своју окосницу има у тим двјема ријекама, које представљају два географска стуба око којих су сабране њене области. Састоји се од два дијела приближно једнаке површине. Источни се простире од Требиња у Херцеговини до Бијељине у Семберији. Поред Херцеговине и Подриња, ова област обухвата и Романију са дијеловима некадашњих сарајевских општина. У Подрињу је само област око града Горажда изван територије Републике Српске. Она је уским коридором повезама са Федерацијом Босне и Херцеговине. Западна област Републике Српске простире се све до планине Грмеч на западу и дијелова општине Крупа. Република Српска чини 49% територије Босне и Херцеговине.
Према попису који је одржан 2013. године на територији Републике Српске живи 1.326.991 становник. Република Српска је претежно насељена српским становништвом, иако има мањинских заједница, укључујући Бошњаке и Хрвате. Дејтонски споразум наглашава етничку припадност као основ за политичку репрезентацију и расподелу власти. Република Српска има свој устав и законе који регулишу њене послове и ови документи су усклађени с Дејтонским споразумом и Уставом Босне и Херцеговине. Република Српска има одређени степен аутономије у вези са спољном политиком. Међутим, спољна политика Босне и Херцеговине остаје заједничка политика коју води држава на нивоу Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске.
Дејтонски споразум је са великим разочарењем дочекан међу Србима у Босни и Херцеговини, јер је Република Српска дочекала крај рата са великим бројем избјеглица и прогнаника. Током љета 1995. године више од стотину хиљада Срба из Републике Српске Крајине и девет окупираних општина Босанке Крајине трајно се населило на територије које ће остати у Републици Српској.
На првим послијератним изборима одржаним у мају 1996. године је тријумфовала Српска демократска странка. На изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине побиједио је Момчило Крајишник, дотадашњи предсједник Народне скупштине и током рата по утицају друга политичка личност Републике. За предсједника Српске владе изаабран је Гојко Кличковић, а Драган Калинић за предсједника Скупштине. Истовремено, на предсједничким изборима бивша чланица Предсједништва СР Босне и Херцеговине и потпредсједница Републике Српске Биљана Плавшић постала је прва жена предсједница једне српске државе.