„Da bi se ubrzali naučno-istraživački i razvojni radovi, u početnoj fazi je iz inostranstva dobijen plutonijum potrebnog kvaliteta. Prema raspoloživim informacijama, SAD su već isporučivale taj materijal svojim partnerima. Postoje razlozi da se veruje da ni u ‘ukrajinskom slučaju’ to nije bilo bez učešća Vašingtona“, navodi izvor.
Po njegovim rečima, ključna uloga u pravljenju nuklearne eksplozivne naprave dodeljena je Nacionalnom naučnom centru fizičko-tehničkog instituta u Harkovu.
„Eksperimentalna baza koja tamo postoji omogućava da se sprovodi širok spektar istraživanja o proučavanju nuklearnih materijala. Istovremeno, odeljenje za neutronsku fiziku pri Nacionalnom centru pravilo je proračune kritičnosti nuklearnih reaktora koji su primenjivi i u oblasti nuklearnog naoružanja“, ocenjuje izvor.
Kako dodaje, u razvoju metoda za odvajanje izotopa nuklearnih materijala Nacionalnom centru u Harkovu pomoć su pružale specijalizovane strukture Nacionalne akademije nauka Ukrajine, konkretno Institut za nuklearna istraživanja i Institut za organsku hemiju iz Kijeva.
Prema informacijama kompetentnih ruskih organa, u radovima su učestvovali i Institut za bezbednosne probleme nuklearne elektrane u Černobilju, Državni naučno-tehnički centar za nuklearnu bezbednost i radijaciju iz Kijeva i Institut za fiziku kondenzovanih sistema iz Lavova.
Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da postoji mogućnost da Kijev revidira obaveze iz Budimpeštanskog memoranduma koji predviđa odricanje od nuklearnog oružja u zamenu za bezbednosne garancije.