Danas se navršava 23 godina od momenta kada je NATO započeo bombardovanje bivše Jugoslavije. Život je izgubilo 2.000 civila, dok je ubijeno najmanje 89 dece. Osiromašeni uranijum je korišćen za izazivanje raka i drugih malignih bolesti. Tog dana Zapad je počeo da razbija međunarodni pravni okvir, ovim rečima na zvaničnom Tviter nalog Ministarstvo inostranih poslova Rusije uputilo je podršku Srbiji i podsetimo na stravičan čin koji se dogodio našem narodu.
Podsetimo, na današnji dan, pre 23 godine, 24. marta 1999. godine, počela je vojna akcija NATO-a koja je nosila zvanično ime "Saveznička snaga" i trajala 78 dana.
Tokom ova dva i po meseca, u Jugoslaviji su bombardovani vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti - bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata. Naša zemlja pretrpela je velike gubitke, a razlog ove akcije bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.
Ubistvo paramilitarnih jedinica u Račku je uzet za povod ratu jer je "Međunarodna zajednica", kako NATO naziva sam sebe, "izgubio strpljenje" sa Miloševićevom agresivnom politikom i odlučila vojno intervenisati u korist albanskih nacionalista na Kosovu pod izgovorom "sprečavanja dalje eskalacije nasilja na Balkanu".
NATO je zapretio da će započeti vojnu intervenciju ako se Vojska Jugoslavije ne povuče sa Kosova i dopusti da se njihovim oružanim snagama da se rasporede tamo. Ričard Holbrok sastao se poslednji put sa Miloševićem u martu 1999. i ponudio mu da prihvati ugovor po kojem bi Kosovo dobilo svoju autonomiju, OVK se ne bi razoružavalo, a NATO snage su zahtevale da se rasporede na to područje što je Milošević odbio i zato je NATO, bez odluke UN-a napao i bombardovao SRJ.
Tačan broj civilnih žrtava nije poznat, a organizacija "Hjuman rajts voč" tvrdi da ih je bilo između 489 i 528.
Najviše poginulih bilo je u napadima na putnički voz kod Grdelice 12. aprila, njih 11, na kolonu albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila - 75, na zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila - 16, na Surdulicu 28. aprila - 16, na putnički autobus kod mesta Lužani 1. maja - 23, na Niš kasetnim bombama 7. maja - 20, i na kraju najteži napad na civile, 14. maja na drugu kolonu albanskih izbeglica kraj Prizrena, sa 87 mrtvih.
Napad koji je dobio najveću medijsku pažnju bio je napad 8. maja na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, koji je izazvao veliku diplomatsku napetost između vlada te države i SAD-a. U tom su napadu ubijena tri kineska službenika ambasade.
U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva karcinom, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika.
NATO akcija okončana je 10. juna 1999. godine, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, nakon čega je usledilo povlačenje svih jugoslovenskih vojnih snaga sa Kosova i dolazak 36.000 vojnika međunarodnih mirovnih snaga.
Agresija NATO-a na Srbiju je izvedena pod nazivom "Milosrdni anđeo", a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.