Odlikovao ga je Šarl de Gol, glavnokomandujući svih francuskih trupa i pokreta otpora, ističući da je Mihailović „legendarni heroj koji nikada nije prestao da se bori protiv zajedničkog neprijatelja”.
Predsednik SAD Hari Truman, i to na predlog glavnokomandujućeg savezničkih snaga na Zapadnom frontu i kasnijeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, odlikovao je Mihailovića najvišim ordenom koji stranac može da dobije.
Pukovnik Albert Sajc, izaslanik generala Donovana, šefa OSS-a, glavne američke vojne obaveštajne službe, Mihailoviću pripisuje posebnu zaslugu što Romel nije uspeo da uđe u Aleksandriju.
Ronald Regan, guverner Kalifornije i američki predsednik, 8. septembra 1979. godine, između ostalog, napisao je:
„Konačna tragedija Dragoljuba Mihailovića ne može da izbriše iz sećanja njegovu herojsku i često usamljeničku borbu protiv dvostruke tiranije koje su savladale njegov narod – nacizma i komunizma.”
Franklin Delano Ruzvelt poklanjao je zaslužnim pojedincima luksuznu knjigu pod naslovom „Četiri slobode”. Jednu takvu knjigu Ruzvelt je poklonio i generalu Mihailoviću i ona se sada čuva u Beogradu, u arhivu Srpske akademije nauke i umetnosti.