- „Када Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња…
- Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада.
- Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне – од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај језик не примењује.
- Овим чином не само да је уведен вербални деликт, него је доведена у питање и сврха постојања институција чије је примарно поље проучавање српског језика и језичко планирање.
Од данас ступа на снагу Закон о родној равноправности који санкционише све оне који не пристају на ЛГБТ идеологију и агенду, и наметање „родно сензитивног“ језика. Овај закон промовише НВО, страначка и медијска квислиншка агентура (Фондација Центар за демократију, YUCOM, FemPlatz и феминистичке организације, Зелено-леви фронт, Аутономија Динка Шакића Грухоњића, Фонет, НИН итд.) Подсећамо да је 2021. НВО сектор одржао јавну дебату о закону у контексту Агенде 2030. Дебата је организована у оквиру платформе коју подржавају владе Швајцарске и Немачке, а имплементира Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у оквиру пројекта „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“. Платформа се реализује у партнерству са Центром за високе економске студије (ЦЕВЕС), Београдском отвореном школом (БОШ), Фондацијом Центар за демократију (ФЦД), Фондацијом БФПЕ за одговорно друштво итд.
Међутим, стручњаци за српски језик и књижевност, адвокати и други учесници скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“ који је одржан 16. јануара ове године у Народној библиотеци Србије, у организацији Матице српска и СПЦ, изнели су необориве аргументе против овог закона.
„Када Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња… Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада. Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне – од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај језик не примењује. Овим чином не само да је уведен вербални деликт, него је доведена у питање и сврха постојања институција чије је примарно поље проучавање српског језика и језичко планирање.
Професор др Виктор Савић сматра да се коришћењем родно сензитивног језика задире у приватну сферу, што је израз тоталитаризма, јер присиљава све да, без обзира на убеђења, приступе одређеној идеологији:
– Под изговором бриге за равноправност џендера, родно осетљив језик подразумева раздвајање људи на основу различитих критеријума који се по правилу косе са начелима људских права и слобода. Реч је о вештачком произвођењу неологизама који су маркирани и не могу постати део српског језика.
Родно сензитивни језик је уведен због појединаца који припадају одговарајућој идеологији, а сви ми који нећемо у томе да учествујемо сада морамо, наглашава доц. др Катарина Беговић:
– Крше се грађанске слободе, уводи се цензура као један од механизама такозване кенсел културе, чијој експанзији сведочимо. И изнова се мора потцртавати да је облигаторност прописана законом нечувена, и да човек као мислеће биће против таквога остракизма мора устати.
Адвокат мр Момир Радић истиче да наш Устав познаје само пол, да наш језик познаје појмове „мушки и женски род“, као биолошке, док је појам „род“ нејасно и неодређено дефинисан, „родни идентитет“ уопште није законски дефинисан, а за „родно осетљив језик“ не постоје речници и граматике:
– Правила нема, али постоје велике новчане казне до два милиона динара и затворске до пет година уколико је дело почињено због повреде родног идентитета“.
Приредио М.К.