Takav poziv za atomski udar Zelenski je uputio preko australijskog Instituta Loua.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kazao da se izjava Zelenskog može tumačiti kao poziv na početak novog svetskog rata. U Kremlju su takođe izrazili zabrinutost i zbog spremnosti Poljske da na svojoj teritoriji razmesti američko atomsko oružje.
Peskov smatra da bi to dovelo do još veće zategnutosti u regionu. Novembra 2021. godine predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je rekao da, ako SAD odluče da dovezu svoje atomsko oružje u Poljsku, onda će Belorusija to isto tražiti od Moskve.
Posle izjava u Varšavi, i u Vašingtonu su morali da objašnjavaju da ne nameravaju da dovoze atomsko oružje u Poljsku. Stav Amerikanaca je da u članicama NATO koje su se pridružile tom vojnom bloku posle 1997. godine ne dovoze nuklearno oružje.
Foto AP
Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov je prokomentarisao izjavu Zelenskog kazavši da je on pokazao celom svetu da je Rusija imala opravdane razloge da neutrališe pretnje iz Kijeva, zbog čega je i pokrenuta, specijalna vojna operacija.Bivši premijer i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je rekao da bi tom psihičkom bolesniku iz Kijeva lekari trebalo da daju terapiju, što pre, još dok nije napravio neko zlo.
Mada ukrajinska vojska koncentriše velike snage u pravcu Zaporoške oblasti, njihov proboj ka tamošnjoj atomskoj centrali i gradu Energodaru je nemoguć, jer ruska vojska u tom delu potpuno kontroliše situaciju - kategorički tvrdi Aleksandar Volga, gradonačelnik Energodara.
Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da su uspeli da u svim pravcima pomere unapred liniju odbrane. Gubernator Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki kazao je da ukrajinska vojska i dalje gađa civilne objekte da bi napravila štetu infrastrukturi.
Rukovodstvo u Kijevu se, gađajući Energodar, sveti tamošnjem stanovništvu što je glasalo za pripajanje Rusiji. U Energodaru žive zaposleni u tamošnjoj nuklearki, kao i njihove porodice. Zaposleni u centrali podržali njen prelazak pod upravu "Rosatoma".
Ukrajinska vojska je američkim "hajmarsima" pogodila i autobus u Hersonu u kom je poginulo petoro ljudi, a isto toliko je ranjenih. Od autobusa je ostao samo kostur.
Ukrajinska vojska je streljala 16 civila u selu Velika Aleksandrovka na severu Hersonske oblasti.
U Donjeckoj narodnoj republici su saopštili da je već stiglo pojačanje rezervista jedinicama kojima će biti zadatak da povrate Krasnij Liman. Na drugoj strani, Ukrajinci ne skrivaju da im sve veće probleme prave dronovi-kamikaze "gerani" koje su Rusi kupili od Irana. Za osvetu, Kijev deportuje iranske studente iz Ukrajine.
PLAŠE VOZOM KOGA NEMA
BRITANSKI "Tajms" je objavio "senzaciju" kako je, tobože, ruski "atomski voz" krenuo ka Ukrajini, a voza ni - nema. U SSSR-u jesu postojali takvi vozovi koji su mogli da se kreću u određenim pravcima gde su pruge mogle da izdrže njihov teret. Raketa i lansirna rampa su bile teške 150 tona i smeštene u železnički vagon. Ali, za vreme vladavine Mihaila Gorbačova oni su likvidirani. Sovjetski Savez je imao 12 "vozova broj 0", a zvali su ih i "molodjec". Imali su 36 lansirnih rampi. Bili su na bojevom dežurstvu od 1987. do 1994. godine. Do 2007. godine svi su bili isečeni, samo dve kompozicije su predate Muzeju železničke tehnike. Ideje o raketnim vozovima bile su aktuelne šezdesetih godina i u SAD.
BAJDEN: SVET NAJBLIŽI ARMAGEDONU
AMERIČKI predsednik Džozef Bajden izjavio je da je rizik od nuklearnog uništenja sveta na najvišem nivou od kubanske raketne krize 1962. godine, pošto ruski zvaničnici govore o mogućoj upotrebi taktičkog nuklearnog oružja. Bajden je rekao da je Putin "momak koga prilično dobro poznaje" i da se ruski lider "ne šali kada govori o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja ili biološkog ili hemijskog oružja", dodavši da se svet nije suočio sa "mogućnošću Armagedona još od Kenedija i kubanske raketne krize". Istovremeno, američki zvaničnici su saopštili da nisu uočili nikakve promene u ruskim nuklearnim snagama koje bi zahtevale odgovor u stanju pripravnosti američkih nuklearnih snaga.
* * * * * * * *
PREDSEDNIK RUSIJE JUČE NAPUNIO 70 GODINA
Putin slavio rođendan bez pompe
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin, koji je juče napunio 70 godina, jubilarni rođendan će pamtiti po ratnom vremenu i sve većim zapadnim sankcijama. Ali, Putin je uveren da će Rusi biti na kraju pobednici.
Foto AP
I u boljim vremenima rođendane je Putin slavio tiho, bez pompe, u krugu najbližih i nije dozvoljavao masovna narodna veselja, kao u vreme sovjetskog lidera Brežnjeva. Pre dve godine Putin je kazao da bi preuveličavanje njegovog rođendana bilo neskromno i suprotstavio se onima koji su predlagali da njegov dan bude nacionalni praznik.
Pokloni mu se nikada lično ne uručuju. Rođendan je Putin proveo u Sankt Peterburgu gde je održan neformalni susret u Konstatinovskom dvorcu rukovodilaca bivših sovjetskih republika, sada članica Saveza nezavisnih republika. To je priprema pred njihov samit naredne nedelje u Astani, prestonici Kazahstana.
Prvi su Putinu rođendan čestitali predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, korejski lider Kim Džong Un i oni predsednici sa kojim je u dobrim odnosima. Među prvima je čestitku poslao i ruski patrijarh Kiril koji je pozvao sveštenstvo da se dva dana moli za predsednikovo zdravlje.