-Bilo bi logično da danas, nakon toliko godina govorimo o političkom razumevanju, o boljoj koheziji unutar BiH, unutrašnjem dijalogu i svemu onom što bi trebalo da krasi jednu multietničku zajednicu, rekla je Cvijanovićeva novinarima u Banjaluci.
Nažalost, ističe Cvijanovićeva, Republika Srpska se danas bori za očuvanje ustavnih nadležnosti i sprečavanje daljeg razvlašćivanja.
-Ali, mi želimo da ova država funkcioniše u miru i stabilnosti. Republika Srpska je mesto u kojem naši građani ostvaruju svoja najvažnija prava. Iz tog razloga smatramo da je potrebno da se ojačaju njene institucije, a da bi se ojačale institucije, nadležnosti moraju da stanuju tamo gde je to Ustav rekao, naglasila je Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, Srpska se našla u nelogičnoj situaciji da objašnjava celom svetu da je važno da se pridržavamo Ustava. Cvijanovićeva je navela da sve ono što stranci nikad ne bi dozvolili u svojim državama, dozvoljavaju i promovišu u BiH i istakla da je to unelo dosta frustracija u međusobne odnose u okviru BiH, između konstitutivnih naroda.
-Naša vizija BiH je vizija stabilne države u kojoj svako može da ostavruje svoja prava u skladu sa Ustavom, u kojoj niko nikome ne smeta, u kojoj može i treba da se razgovara o svim važnim pitanjima. To treba da bude sve ono čega nažalost danas, 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nema, naglasila je Cvijanovićeva.
U američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu je pre 26 godina parafiran Dejtonski mirovni sporazum ili Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak. Ovim sporazumom stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa. Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu, a dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH - 21. novembar republički je praznik i neradni dan u Srpskoj.