Калинић је нагласио да је током четири године рата животима најбољих међу Србима одбрањена Република Српска, која је створена прије трагичног сукоба у БиХ.
Присјећајући се 21. новембра 1995. године, Калинић је рекао да је Арнађеловдан те године био истовремено и дан разочарања, али и нове наде за српски народ на узаврелом босанском тлу.
– У то вријеме, стицајем околности био сам са највишим руководством Српске у ишчекивању коначних вијести из Дејтона. Свједок сам разочарења чињеницом да смо у мировном споразуму неправедно остали без сарајевских огњишта која смо крвљу бранили, без дијелова крајишких територија, са неријешеним питањем Брчког, без изласка на море, са пресјеченом територијом код Горажда – истакао је Калинић.
Према његовим ријечима, све је то помутило, ипак, радосну чињеницу да је коначно завршен рат, да је наступио мир, да је и кроз међународни споразум верификована Република Српска и да су сачуване готово све надлежности једне државне заједнице у оквиру редефинисане БиХ.
– Чим се наша делегација вратила из Дејтона интервенисали су, због могућег одбијања, тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић и српски патријарх Павле па је тешка срца прихваћено да у децембру у Паризу потпишемо коначни Дејтонски мировни споразум – подсјетио је тадашњи предсједник Народне скупштине Српске.
Он је истакао да је убрзо након потписивања и током свих протеклих 28 година услиједила клизајућа ревизија Дејтонског споразума, оличена у активности бројних опскурних организација и ликова делегираних од антисрпски острашћених западних администрација.
Калинић је нагласио да су сви они преузели улогу својеврсних оцеубица споразума, без обзира на то што су њихове државе и аутори и његови формални покровитељи, те додао да су шефови тих држава ставили своје потписе на оно што се сматра „словом изворног Дејтона“, да је то непобитна чињеница, ма колико о томе ћутали.