Oni, naime, u veštačkoj proizvodnji koriste kukuruzni skrob koji mešaju sa plastikom (recimo, sintetičkom smolom) i od te smese formiraju zrnca veštačkog pirinča.
Na kraju procesa proizvodnje ova zrnca napare aromom pravog pirinča pa potrošači koji ništa ne sumnjaju nemaju pojma šta im je podvaljeno u trgovinama. Lekari takođe upozoravaju na ovu pojavu i kažu da tri porcije ovakvog pirinča imaju isti uticaj na zdravlje kao da ste pojeli jednu plastičnu kesu!
Postoji par jednostavnih testova kojima možete da odredite da li je pirinač koji ste kupili pravi:
Sipajte kašiku sirovog pirinča u čašu hladne vode. Ako sva zrnca potonu, jedite bez bojazni. Ali ako plutaju, slobodno ga bacite.
Tu je i test sa vatrom - zapalite par zrnca pirinča, i ako odmah krenu da gore i da smrde na plastiku, znate koliko je sati.
Možete da probate i da ga sameljete u avanu. Pravi pirinač će dati beli skrobni prah, a veštački će dati žutu boju.