- Према оригиналној дефиницији геноцида, према којој је то покушај затирања читавих народа, злочин почињен у Сребреници није био случај геноцида јер су српске трупе ослободиле све жене и дјецу - рекао је Зуроф за београдску "Политику".
Упитан да ли би прихватање резолуције могло послужити као основ за тужбу за ратну одштету, Зуроф је рекао да би, ако се таква резолуција прихвати, то могло довести до захтјева за репарацију.
Он сматра да је могуће да је подстицај за предлагање ове резолуције начин на који су УН одговориле на злочине које је починио Хамас, односно пропуст да их недвосмислено осуде.
Бошњачки дио мисије БиХ при УН самостално, без одлуке Предсједништа БиХ, ради на новој резолуцији о Сребреници која би требало да буде представљена на сједници Генералне скупштине УН 27. априла.
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић упутила је писмо свим шефовима мисија држава чланица УН, као и генералном секретару УН Антонију Гутересу и предсједнику Генералне скупштине Денису Френсису у коме је скренула пажњу на изузетно значајно питање које се односи на недавне поступке амбасадора БиХ при УН Златка Лагумџије који се односе на "резолуцију о Сребреници".
Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.