Foto: Freepik
Na Facebook profilu Marko Kraljević Znate Koji 5.2.2023. godine objavljen je videosnimak emisije s Radio-televizije Srbije (RTS). U emisiji je, kako se tvrdi u opisu, žena iz struke rekla da se u vakcinama, koje se nazivaju “pelcovima”, nalaze ćelije fetusa, bubrezi majmuna, živa i aluminij.
S0tonjare rade tako da prvo iz sve snage pokušavaju da cenzurišu istinu.....‼️
Međutim, kada vide da istina probija, onda idu na sledeći nivo....
...vide da nemaju kudkamo....
....pa onda puste POLU-ISTINU.....
........istinu koju peglaju na svoj način......
POSLUŠAJTE šta je rekla ta iz ''struke'' na dnevniku......‼️
👉 PRIZNALA da to nisu teorije zavere, U PELCOVIMA se nalaze:
- ćelije fetusa
- bubrezi majmuna
- živa
- aluminijum
Sve je to tačno....‼️
Ali u umerenim količinama je dobro......‼️
POSLUŠAJTE.....‼️
..................................
Ova je objava u vrijeme pisanja ove analize imala više od 850 interakcija, od čega 265 dijeljenja na Facebooku. Osim na ovom profilu, identičnu objavu pronašli smo na profilu Budjenje Naroda - Treci.
Manipulacija videosnimkom
Intervju s Draganom Maletić, stručnjakinjom za kliničko ispitivanje lijekova, obavljen je u sklopu emisije Radio-televizije Srbije “Beogradska hronika”. Videosnimak intervjua je na portalu ove medijske kuće u sklopu članka objavljen još 28.5.2020. godine. U uvodu intervjua novinarka je navela neke tvrdnje o sastavu vakcina koje kruže na društvenim mrežama, a koje se mogu čuti i u videu s profila Marko Kraljevic Znate Koji:
Neispitana vakcina protiv koronavirusa pobila 13 Italijana; vakcina sadrži živu, formaldehid, aluminijum, ćelije abortiranih beba; nećete valjda dozvoliti da vam uz vakcinu ubrizgaju nanočestice kojim će vas pratiti, verovatno uz pomoć 5G mreže – ovakve i slične vesti kruže društvenim mrežama danima.
Odmah je potom naglasila da su sve te tvrdnje netačne i opasne.
Ne samo da nisu tačne, već su i opasne.
Potom je uslijedio intervju s Maletić u kojem je ona govorila o fazama ispitivanja vakcina kako bi se utvrdilo da su one sigurne i efikasne, a koji je u objavama na Facebooku isječen. Na samom kraju intervjua voditeljica je retrospektivno upitala Maletić “da li se u vakcinama nalaze sve one opasne supstance koje smo spomenuli na početku i da li imamo razloga za strah kada je reč o tome?”
Nalaze se, sve te supstance koje ste pomenuli nalaze se u vakcinama ali nema nikakvog razloga za strah zato što su količine tih supstanci daleko ispod toksičnih i daleko ispod onih količina koje mi unosimo hranom, kroz napitke, koje se pojavljuju u našim ćelijama i krvi kao međuproizvodi metabolizma kao što je slučaj sa formaldehidom koji ste pomenuli, on se kod nas nalazi u krvi u ćelijama kao međuproizvod kod metabolizma belančevina.
Nalaze se naravno i konzervansi u vakcinama koji sadrži živu. Međutim, bilo bi neozbiljno od naučnika istraživača očekivati da se odreknu nekog tako dragocenog sastojka vakcina kao što je konzervans čiji je cilj da spreči kontaminaciju vakcina da se ne bi dogodilo da pacijenti prime kontaminiranu vakcinu i da zajedno s njom unesu mikroorganizme. Znači tu bi šteta bila veća od koristi.
Kada govorimo o živi, znate, živa se nalazi u ribi, u morskim plodovima. Nikad savremena medicina neće odreći ljudi od konzumacije ribe zato što sadrži živu. A što se aluminijuma tiče, još samo to da pomenem, on je pojačivač dejstva, i njegov cilj - takođe dragocen sastojak u vakcini - dodaje se u vakcine sa ciljem da se sa malim dozama vakcine postigne dejstvo da ne bi nastala potreba da se revakciniše ili da se daju neke velike doze.
Kako je i Dragana Maletić objasnila, u vakcinama se nalaze neki od navedenih sastojaka, no njihova količina daleko je ispod toksične, a njihovo prisustvo višestruko korisno za sigurnost i efikasnost vakcine.
Iako je u odgovoru rekla da vakcine sadrže sve supstance koje je voditeljica spomenula na početku priloga, iz elaborata Maletić jasno je da se osvrnula samo na formaldehid, živu i aluminij, za koje nije rekla u kojim se konkretno vakcinama nalaze. Na prisustvo ćelija abortiranih fetusa i bubrega majmuna nije se uopšte osvrtala.
Formaldehid, aluminij, živa
Iako su tema razgovora bile vakcine protiv Covid-19, tvrdnje o sastavu vakcina su na kraju generalizovane budući da ne sadrže sve vakcine protiv Covid-19 sve nabrojane sastojke. Dodatno, intervju je obavljen u maju 2020. godine, a prve vakcine protiv Covid-19 odobrene su u junu i augustu te godine.
Formaldehid koji je spomenut je, recimo, otrovno jedinjenje koje se u vakcinama koristi kao sredstvo koje toksin (otrov) tetanusa i difterije pretvara u anatoksin – protein koji više nije toksičan, odnosno opasan, ali potiče stvaranje obrambenih protutijela, objašnjeno je na stranici Vakcine (.ba). Nakon obrade, ovo jedinjenje uklanja se iz vakcina, preostale količine su veoma male. Količina formaldehida kojeg dobijemo kroz vakcinu značajno je manja od količine tog spoja kojeg stvaramo sami i unosimo hranom ili ga dobijamo iz zdrave crijevne flore. O tome smo pisali u analizi na ovom linku. Formaldehid se ne nalazi u vakcinama protiv Covid-19 koje su odobrene za upotrebu u BiH.
U istoj analizi osvrnuli smo se na prisustvo aluminija u vakcinama. On se u vakcinama, uključujući Sinofarm i Sinovac vakcine protiv Covid-19, nalazi u formi bezopasnih jedinjenja aluminij-fosfata i aluminij-hidroksida, objašnjeno je na stranici Vakcine (.ba). Kao što je i Maletić pojasnila, ovi spojevi služe kao adjuvansi – tvari koje pomažu da organizam reaguje na uneseni antigen, tj. pomažu u stvaranju imunog odgovora organizma. Pojedine vakcine još uvijek sadrže adjuvanse na bazi aluminijevih spojeva, no količine aluminijevih soli i aluminija koje se unesu vakcinom u tijelo daleko su ispod toksičnih.
Pored toga, u nekim vakcinama nalazi se spoj žive tiomersal, koji je bezopasan etil-živa spoj, kako je navedeno na stranici Vakcine (.ba). Tiomersal se prema pisanju Vakcina (.ba) nalazi još uvijek u vakcinama protiv sezonske gripe, dok se u vakcinama za djecu ne koristi od 1999. godine. Ne nalazi se u vakcinama koje su u BiH odobrene protiv Covid-19. Ovaj spoj sprečava razvoj gljivica i bakterija u vakcinama, pa se u njima koristi kao konzervans. Većina živinih jedinjenja, kao što je metil-živa, jesu otrovna, no ne nalaze se u vakcinama.
Ćelije fetusa i bubrezi majmuna
Tvrdnje da se u vakcinama nalaze ćelije abortiranih fetusa predstavljaju neke od najrasprostranjeniji “argumenata” protiv vakcinacije. Međutim, one nisu tačne budući da vakcine ne sadrže takve ćelije, kao ni “bubrege majmuna”.
Takve tvrdnje dovodile su se u vezu s Vaxzevria vakcinom protiv Covid-19 (ranije poznata po nazivu AstraZeneca). U ovoj analizi objašnjeno je da ova vakcina (kao što ni bilo koja ranija vakcina koja je razvijena na ćelijskim linijama zasnovanim na fetalnom tkivu) ne sadrži te originalne ćelije. Takve ćelijske linije koriste se za uzgoj aktivnog sastojka vakcine (oslabljenog virusa), no taj je materijal više puta prečišćen kako bi se uklonili ostaci ćelijske kulture.
Bubrezi majmuna, s druge strane, u videosnimku se i ne spominju, no navedeni su u objavi na profilu. Ove tvrdnje nisu kontekstualizovane, no životinjski organi se svakako ne nalaze u vakcinama. Za razvoj nekih vakcina (polio, velike boginje) u prošlosti su korištene ćelijske linije iz bubrega majmuna.
Antikvacinacijsko spominjanje bubrega majmuna ima veze s incidentom tokom kasnih pedesetih i ranih šezdesetih, kada su upravo vakcine protiv polija bile kontaminirane simian virusom 40 (SV40). Taj je virus bio prisutan u bubrežnim ćelijama majmuna koje su korištene za pravljenje inaktivirane vakcine protiv polija (IPV), objašnjeno je na portalu Vakcine (ba).
Ove su vakcine zahvaljujući kontaminaciji virusom bile povezane s pojavom neobičnih karcinoma:
Kasnije su naučnici pronašli DNK SV40 u uzorcima biopsije koji su dobijeni od pacijenata s određenim neobičnim tipovima raka, kakvi su mezoteliom, osteosarkom i ne-Hodgkinov limfom. To vodi neke do hipoteza o povezanosti vakcinacije i naknadnog razvoja kancera-raka.
Izbjegavanje kontaminacije vakcina životinjskim virusima bio je jedan od razloga zašto su naučnici kasnije, umjesto životinjskih ćelija, koristili ljudske ćelije (kao što su ćelije dobijene iz fetalnog tkiva) kako bi na njima uspješnije uzgajali viruse koji bi kasnije bili inaktivirani i takvi korišteni u vakcinama.
Je li iko “cenzurisao” ove informacije?
U opisu videosnimka objavljenog na Facebooku navodi se da “sotonjare” postepeno u javnost puštaju istinu koju su u početku “iz sve snage pokušavali da cenzurišu”, ali onda kada su vidjeli da se istina probija, počeli su puštati “polu-istinu”. Međutim, sve informacije o vakcinama i njihovom sastavu javnosti su dostupne od momenta njihovog stavljanja u promet i niko nije “cenzurisao” te informacije. Dodatno, činjenice iznesene u ovoj analizi naučne su činjenice koje su javne i dostupne decenijama.
Osim toga, objava videosnimka iz 2020. godine u februaru ove godine kao dokaza da se tek sada pušta “polu-istina” o sastavu vakcina nema nikakvog smisla.
Kombinacija ovih navoda, manipulativno montiranog videosnimka i netačnog opisa onoga što je u snimku, poslužila je kao “dokaz” za to da struka pušta “istinu” o sastojcima vakcina koji mogu zvučati opasno.
Stoga tvrdnju iz opisa objave da je Maletić priznala da se u vakcinama nalaze bubrezi majmuna ocjenjujemo kao lažnu vijest s obzirom na to da je iz snimka jasno da to nije spomenula ni ona ni voditeljica emisije.
Druga pojavljivanja ove tvrdnje dobijaju ocjenu prenošenje lažnih vijesti.
Navode o “cenzuri” koja navodno popušta ocjenjujemo kao teoriju zavjere.
Tvrdnje o tome da se u vakcinama nalaze ćelije fetusa ocjenjujemo kao dezinformaciju. Ćelije fetusa koriste se za razvoj i testiranje (nekih) vakcina, no te ćelije nisu u sastavu finalnog proizvoda.
(Raskrinkavanje.ba)