Na Facebook profilu Rabi Null 5.7.2021. godine objavljen je videosnimak na kojem doktorica Lela Šurlan govori o vakcinama, načinu na koji se prave, sastojcima, ali i o njihovoj navodnoj štetnosti. Snimak je objavljen uz opis:
Dr Surlan "o vackinama"
Isti snimak objavljen je potom i na Facebook profilu Goran Navrog, te na profilu Saša M. Miladinović, uz opis u kome se spominje pandemija Covid-19 na način da se sugeriše da iza nje postoji neki skriveni plan.
dr Lela Surlan, mikrobiolog, intervju od pre par godina....
Poslusajte, pa razmislite sta se tek sad radi pod velom pLandemije Controla virusa i sta se sve sprema nasoj deci....
Snimak u kome Šurlan priča o vakcinama objavljen je u aprilu 2021. na Facebook stranici Građansko buđenje, a dijelio se na društvenim mrežama i tokom 2020. godine. Pronašli smo ga na stranicama Geopolitika iz mog ugla, Da'va Tim i Pravo na slobodu. Objava na stranici Pravo na slobodu zabilježila je 3.200 dijeljenja.
Snimak je objavljen i u članku portala Dokumentarac 17. 6. 2020.
Na Facebook stranici Pravo na izbor, spomenuti snimak objavljen je i u februaru 2019. godine, a ova objava zabilježila je 2.000 dijeljenja.
Ipak, ovaj videozapis nastao je nekoliko godina ranije, budući da je navedeno izlaganje doktorice Šurlan dostupno i kao dio duže emisije koja je objavljena na YouTube kanalu Spiral 23.5.2017. U emisiji, koja je kompilacija nekoliko snimaka, pored Šurlan gostuje i onkološkinja Aleksandra Erić. Voditelj Goran Potkovnjak objasnio je da je snimak doktorice Šurlan nastao nekoliko mjeseci ranije u kući Velimira Abramovića, koji se i sam pojavljuje u emisiji. Dodao je i da se radilo o privatnom razgovoru koji je uz dozvolu objavljen.
Šta su činjenice?
U nekim od navedenih objava navodi se da je Šurlan doktorica bioloških nauka i klinička embriologinja Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. To se navodi i u članku Politike iz 2017. godine, u kome je Šurlan sagovornica na temu prijedloga zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Kao član radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za izradu ovog zakona, ona je i za druge medije pričala o ovome (1, 2).
Šurlan je u javnosti poznata kao protivnica obavezne vakcinacije. Na internetu je moguće pronaći videosnimke na kojima iznosi svoje stavove o vakcinama (1,2).
Snimak koji je predmet ove analize traje nešto kraće od pola sata. U njemu je Šurlan iznijela nekoliko netačnih i manipulativnih tvrdnji koje su odavno prisutne u javnom prostoru, i to uglavnom zahvaljujući antivakserima.
Vakcine ne izazivaju leukemiju
Govoreći o načinu na koji se prave vakcine, Šurlan je korištenje pojačivača imunog odgovora i činjenicu da su neke vakcine napravljene tako da stvaraju imunitet na više bolesti povezala s rastom broja leukocita, što, kako navodi, posljedično dovodi do leukemije.
Zamislite ovu konzervu kao omot virusa, i sad pravi se tako što se to sad sve isjecka pa sad svi ovi papirići, kad njih naš imuni sistem vidi, on to prepoznaje kao neki virus i napravi neku odbranu za to. A da bi napravili od malo materijala što više vakcina oni to iscjepakaju na hiljadu komadića. E sad imuni sistem pipanjem više ne može znati da je to bila kutijica i prema njoj pravi odbranu nego oni daju pojačivač imunog odgovora. To znači da nateraju telo sa tim pojačanim odgovorom, to je odgovor na trovanje... Znači, oni dodaju pojačivače imunog odgovora koji odmah dignu onaj imunitet koji je, koji nije posredovan ćelijskim odgovorom - pipanje (pravimo odgovor prema nečem što smo napipali) nego odbranu za toksin i to je privremeni burni odgovor imuni i to je nešto što napravi trenutno u detetu čitavu buru. A kad je malo dete i kad je pet virusa istovremeno to njemu može da izazove toliki skok tih leukocita da ode u kancer, znači bela krvana zrnca kad polude to vam je leukemija, leukemija - rak krvi.
Ipak, ovi navodi da vakcine mogu izazvati leukemiju nisu tačni. Na sajtu Vakcine (.ba) biologinja i naučna novinarka Jelena Kalinić navodi da su naučne studije pokazale suprotno - da neke vakcine mogu smanjiti rizik od leukemije.
Nekoliko je studija procijenilo mogući odnos između cijepljenja i leukemije. Nalazi iz ovih studija pokazuju da MMR, DTaP, difterija i tetanus toksoidi-za odrasle (Td), Hib, hepatitis B i polio vakcine nisu povezane s dječjom leukemijom. Vakcina protiv hepatitisa, štiteći od ciroze, zapravo štiti i od raka jetre uzrokovanog hepatitisom B. Vakcina protiv HPV, kakva je vakcina Gardasil 9, direktno štiti od raka grlića materice.
Čak te studije utvrdile, kako izgleda, da su djeca koja prime HiB vakcinu u manjem riziku obolijevanja od akutne limfoblastične leukemije kasnije u životu[3], pogotovo ako prime 3 doze ove vakcine[4]. Uopšte, ove studije pokazuju kako je izlaganje antigenima iz vakcina dobro jer doprinosi imunološkoj odbrani od nekih tipova kancera.
Full Fact u analizi objavljenoj 29.8.2019. također navodi da su studije pokazale da ne postoje dokazi o povezanosti vakcina sa leukemijom.
Postoje studije koje su istraživale da li je rak povezan s vakcinacijom. Jedno istraživanje proučavalo je da li su vakcine (između ostalih faktora, poput dojenja i određenih lijekova) povezane s dječjom leukemijom u Kanadi. (Istraživanje da li je bolest povezana s nečim podrazumijeva utvrđivanje da li se zajedno pojavljuju, a ne da li uzrokuju jedno drugo). Ta studija nije pronašla nikakvu povezanost između uobičajenih vakcina i leukemije. I druge studije su imale slične rezultate s vakcinacijom uopšte.
Mogu li polivalentne vakcine “srušiti” imunološki sistem djeteta?
Govoreći o “pet virusa u vakcini” i buri koja se stvara u organizmu djeteta, Šurlan ustvari govori o polivalentnim vakcinama koje u sebi sadrže komponente protiv više bolesti. Takva je vakcina DTaP-IPV-HiB (petovalentna vakcina protiv difterije, tetanusa, pertusisa, inaktivirana polio vakcina i konjugovana HiB). Kako objašnjava Kalinić u članku objavljenom 19.10.2019. godine, polivalentne vakcine nisu opasne, ne preopterećuju imuni sistem i zapravo smanjuju broj posjeta ljekaru i broj uboda.
One su sigurniji i praktičniji način primanja zašite od vrlo opasnih bolesti, kakve su difterija, poliomijelitis, velikih kašalj, morbili. Da nema petovalentne vakcine, djeca bi morala primiti 15 uboda, a s tom vakcinom prime samo 3 uboda. Šestovaletna vakcina “uštedi” još tri boce – jer sadrži i komponentu protiv hepatitisa.
Na sajtu Vaccine Knowledge, koji vodi akademska istraživačka grupa s Odjeljenja za pedijatriju Univerziteta u Oxfordu, navodi se da se imunološki sistem djeteta može bez problema nositi s vakcinama koje se daju odjednom.
Roditelji se ponekad brinu da se imunološki sistem njihovog djeteta neće moći nositi s nekoliko vakcina odjednom. Ustvari, čak se i imuni sistem male bebe može lako nositi s tim. Od rođenja, beba svakodnevno dolazi u kontakt s milionima klica. Imuni sistem beba sve vrijeme radi na njihovoj zaštiti od bakterija i virusa u okolini. Vakcine predstavljaju vrlo mali izazov za imunološki sistem u odnosu na ovo. Svaki mililitar krvi sadrži deset miliona B ćelija, bijelih krvnih zrnaca koja su povezana s imunološkim odgovorom. Procjenjuje se da bi to bilo dovoljno za suočavanje s hiljadama vakcina odjednom, što znači da imunološki sistem djeteta uopšte nije preopterećen primanjem nekoliko vakcina odjednom.
Živa i aluminij u vakcinama nisu opasni
Šurlan je u videosnimku iznijela i netačne i manipulativne tvrdnje koje se tiču sastava samih vakcina. Riječ je, također, o već poznatih tezama o štetnosti aluminija i žive koji se nalaze u nekim vakcinama.
Razbijen je virus skroz, pa dodaju aluminijum da izazove kao otrov, taj jaki imuni odgovor koji nije za ćelijski imunitet nego za otrove. To je bura. I onda se usput naprave još neki odgovori možda i na to, samo privremeno. Znači pravi se bura u imunitetu u obrambenom sustavu, i spada bura, i poslije toga ostaje ršum, telo. Drugo, konzerviraju živom da bi duže trajale vakcine. Vakcine su osetljiva stvar. Onda ne budu sve stvari ubijene. Oni to rade na ćeliji...da bi se pravi virus... Virus se množi, konzervira se živom. Nema minimalne doze žive. Svaka doza žive je otrovna. A koncentracija žive u vakcini je 70 put veća od nečega što sme odraslom a beba je dobija.
Na drugom mjestu navodi:
Živa je teški otrov. Da li sad svaka vakcina, jer se to pročulo pa će da smisle alternativu... Oni se prekopčaju za čas posla. U majku mu, otkrili su nas za živu, haj naći ćemo nešto drugo! Ali aluminijum stavljaju kao pojačivač.
Kada je riječ o upotrebi žive u procesu pravljenja vakcina, u nekim se vakcinama kao konzervans koristi tiomersal - organsko jedinjenje koje sadrži živu i sprečava razvoj gljivica i bakterija u vakcinama.
U životnoj sredini postoje dvije vrste žive, navodi se na blogu Fondacije za pronalazak lijeka protiv Alzheimerove bolesti (Alzheimer’s Drug Discovery Foundation) Cognitive vitality, u kojem autorica, doktorica Betsy Mills, razobličava mitove o vakcini protiv gripa. Kako se navodi na blogu, metil živa se nagomilava u tijelu i što je više ima, sve je opasnija i toksičnija. Etil živa se bezbjedno uklanja iz tijela.
Objašnjeno je da neke vakcine sadrže etil živu, ali izuzetno male količine i u obliku tiomersala. Ipak, ovaj konzervans se više ne koristi u vakcinama za djecu.
Na sajtu američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi se da korištenje tiomersala ne nosi rizik po zdravlje:
Tiomersal se sigurno koristi u vakcinama već duže vrijeme (od 1930-ih).
Naučnici već duži niz godina proučavaju upotrebu tiomersala u vakcinama. Nisu pronašli nijedan dokaz da on nanosi štetu.
Na drugom mjestu CDC navodi da postoje neki neželjeni efekti tiomersala u vakcinama - manje reakcije poput crvenila i otoka na mjestu uboda. Iako rijetko, neki ljudi mogu biti alergični.
Jelena Kalinić u članku objavljenom 16.9.2018. godine objašnjava da se u vakcinama najviše koriste dva spoja aluminija - aluminij fosfat i aluminij hidroksid. Oni imaju funkciju adjuvanata, to jeste tvari koje pomažu da organizam reaguje na uneseni antigen i pomažu u stvaranju imunog odgovora organizma. Jednostavno, neke vakcine ne sadrže živog uzročnika, pa organizam slabije reaguje, dok druge sadrže tek dio uzročnika, pa je potrebno da se imunološka reakcija „usmjeri“ na pravi način.
Količina aluminijevih soli u vakcinama iznosi oko 2 mg, a samog aluminijuma oko 1 mg, a to nisu ni približne potencijalno toksične količine. Ako se beba hrani formulama, može ingestirati 38 mg aluminijuma, a preko hrane bazirane na soji čak 117 mg aluminijuma (oba broja se odnose na prvih 6 mjeseci života). DTaP vakcina po dozi sadrži < 0.33 do < 0.625 mg aluminijuma, a DTaP/IPV/Hib vakcina manje od 0.35 mg aluminijuma po dozi.
(...)
Također, treba znati da je nama vrlo teško izbjeći aluminijum iz okoliša, jer je on praktički sveprisutan, ali ga naše tijelo uspješno eliminira putem bubrega te je on zapravo najopasniji za one osobe koje imaju renalnu disfunkciju. Odrasli ingestiraju čak 7-9 mg aluminijuma dnevno ni ne znajući to. Jedina neugodnost koju adjuvanti mogu izazvati, jesu granulomi usljed iritacije određenim vakcinama (recimo, vakcina protiv pneumokoka). Granulomi nisu opasni, ali mogu dugo trajati.
Faktograf je povodom tvrdnji o štetnosti aluminija u vakcinama kontaktirao i Evropsku agenciju za lijekove i medicinska sredstva (EMA). U članku od 7.11.2020. godine objavljen je odgovor Agencije:
U odgovoru Faktografu, iz EMA-e kažu: “Na početku, jasno bismo istaknuli da do danas nema znanstvenih dokaza da male količine aluminija korištene u trenutno odobrenim cjepivima u EU mogu uzrokovati neurotoksičnost nakon cijepljenja. Aluminijski adjuvanti igraju važnu ulogu u povećanju učinkovitosti određenih cjepiva koja pomažu u zaštiti od ozbiljnih i potencijalno opasnih bolesti. Male količine aluminija korištene su u cjepivima kao adjuvanti već oko 70 godina, kod milijuna ljudi. Njegov sigurnosni profil dobro je poznat, jer su nuspojave ograničene na mjesto injekcije.
U odgovoru se također navodi da nema dokaza da male količine aluminija, korištene u vakcinama, mogu uzrokovati autizam, neurotoksičnost ili Alzheimerovu bolest.
Netačnim tvrdnjama o štetnosti žive i aluminija u vakcinama pisali smo i ranije.
Vakcine nisu “koktelčine ogavnih stvari”
Govoreći o načinu na koji se prave neke vakcine, odnosno o uzgajanju virusa, Šurlan je iznijela netačne i manipulativne tvrdnje o tome šta sadrži vakcina kao gotov proizvod.
Oni da bi napravili vakcinu oni moraju napraviti mnogo čestica virusa pa ubiti taj živi deo koji oni zovu živim. Genetski deo umrtviti ali ostaviti te ljuske od njih i onda ih izdijeliti na mali broj komada - tako su se nekad radile vakcine. Zato je bilo skupo napraviti dobru vakcinu. I gajili su se na određenim ćelijama, ja mislim pilećim najčešće. To, ćelijska kultura, i u toj ćelijskoj kulturi, unutar ćelija se množe virusi. Naprave se …..pa se one namnože. Onda se ćelije izmrve, onda se to ispira, ispira, ispira. Isto je stvar koliko se ispira, da ne ostane ništa od tih embrionalnih ćelija pileta i da se onda….Naravno da ostanu one informacije koje su u vodi, skrivene informacije. I na što su oni prešli u zadnje vrijeme? Prvo da usitne na mnogo više komada da bi dobilI… Umesto od ovog da dobijem četiri doze bolje da dobijem 40 doza, da lupam ovu kutijicu na 40 komada i da onda dodam taj aluminijum koji će zbuniti imunitet. E to im je jedno. Drugo, promene i sete se da na ljudskim ćelijama rade to. I to ne na bilo kakvim ljudskim nego abortiranim od fetusa. I sad koju još informaciju ćelije nose iz fetusa koji nije željen i koji je ubijen? Da li tu imaju neka, polje straha, polje smrti, ko zna šta se još pakuje, to je moja sad… fantaziram, plus šta sve još… Nalazili su delove nekih majmunskih, pa po dva tri virusa, pa delovi pileta, delići, sve u virus kad se pošalje u analizu to bude takva koktelčićina ogavnih stvari unutra da to do onog iskazanog šta piše da je unutra nema veze. To je jedan procenat, sve ovo drugo je bog zna.
Na sajtu Vakcine (.ba) biologinja Jelena Kalinić navodi da virus mora da bude u živoj ćeliji kako bi se „razmnožavao“, što znači da se mora uzgajati u kulturi ćelija. Budući da su neki virusi specifični samo za ljude, za potrebe pravljenja vakcina ti virusi se uzgajaju u kulturi ljudskih tkiva, odnosno ćelija.
Naučnici koriste humane ćelije koje se mogu dijeliti i onda od tih ćelija tkiva stvaraju posebne ćelijske linije, u kojima su sve ćelije genetički iste (klonovi). To je važno jer kada ne bi bile iste, onda bi rezultati istraživanja bili pogrešni i ne bi bili uvjerljivi. Kao da sortirate jabuke prema boji, veličini i obliku. U tkivu se nalazi puno različitih tipova ćelija, pa čak i isti tipovi ćelija imaju neke različite osobine. Uzgajanjem ćelijskih linija naučnici dobivaju uniformni materijal za istraživanja i eksperimente.
Dosta ćelijskih linija koje se danas koriste su uzgojene zaista iz ćelija nekoliko abortiranih fetusa ili od Henriette Lacks, Afroamerikanke koja je bolovala i umrla od raka grlića materice. Ćelije koje su dobijene od uzoraka njenog tkiva se zovu HeLa ćelije i dosta se koriste u istraživanjima, ali ne i u proizvodnji vakcina!
Jednu stvar je bitno naglasiti: niti jedan abortus nije izvršen za namjerom stvaranja ćelijskih linija i za istraživanje ili stvaranje vakcina.
Ona navodi da se ćelijske linije ne nalaze u vakcinama, jer se materijal za vakcine mora pročistiti.
Moguće je jedino da postoje ostaci (reziduumi) DNK ovih ćelijskih linija, ali se oni nalaze tek u tragovima. Ipak, čak i ako je nešto u tragovima, ono mora biti navedeno na deklaraciji i u sastojcima. Upravo na linku ovdje možete vidjeti kako su DNK (DNA) i MRC-5 ćelijske linije navedene kao „reziduumi u toku proizvodnje“ (manufacturing residue) te u kojim se vakcinama nalaze.
Baš kao ni ćelije abortiranih embrija, u vakcinama se ne nalaze ni pileći embriji i ćelije iz bubrega majmuna, navodi Kalinić.
Nema dokaza da vakcine izazivaju autizam
Jedan od najčešćih mitova koji redovno ponavljaju protivnici vakcina jeste onaj da one izazivaju autizam. Značajan dio svog izlaganja doktorica Šurlan je posvetila upravo ovoj temi.
Bilo je takvih gadnih serija da su naišle da su recimo, vidi se, da su u Niš otišle, na primjer, cela serija takvog nekog strašnog smeća. I onda neko odavde zove, zove svoje rođake - “ jao, nemojte samo da prime vakcinu”, kažu, “jao, žao nam je baš je primilo danas”. I dete ode, nekad za 48 sati - autizam, znači samo se isključi. Kako to? Te neke stvari deluju da ono samo ode. Verovatno ima veze sa potpunim uništenjem crevnog tog mikrobioma i onda do te mere unište… Mikrobiom u crevima je nama osnova života, ako toga nema mi nemamo creva, mi nemamo ništa. I onda bude da sva hrana kao polusvarena može bez ikakve prepreke ići, polusvarena da nam uđe u krvotok. To je teško trovanje. To, šta god ode u mozak onda taj imuni odgovor bude na to strašan. Maltene se moraju ubijati vlastite ćelije. Zato što sve pobrkaju. I ona to može da napravi u tom nervnom smislu kod deteta taj neki veliki pomak, teško nešto. Obično kod te dece kad krenu da im čiste telo nađu dosta žive, nađu da ne rade creva potpuno. Znači nema ničeg, da su alergični na sve živo. Znači opet pobrkani imunitet. Na mnogo tih dubokih nivoa je telo oštećeno.
U nastavku snimka, ona je ustvrdila da su povećanja stope djece s poremećajem iz spektra autizma uzrokovana promjenom načina pravljenja vakcina.
Jedni se usude da naprave kliničku studiju, posredno. Hajde da smatramo da to nema veze jedno sa drugim, hajde da vidimo koji su sve događaji u proizvodnji vakcina, i uopšte u industriji vakcina, išli hronološki kada, šta se kad desilo i da li je bilo promjena u načinu pravljenja vakcina i da to povežemo sa tom nekom vremenskom skalom šta se desilo sa brojem autistične dece po broju stanovnika. I nađu savršena dva poklapanja kad se desilo prelazak, lupam sad, sa 10.000 na 1.000, i sa 1.000 na 100. To su ti veliki skokovi bili u broju oboljelih tada je industrija vakcina promijenila potpuno proizvodni program za vakcine - prešli su na ljudski supstrat. Pre toga su to radili da ih prave tako split, da ih isjeckaju i da ih učine, da dobiju više proizvoda od manje komada i to su objavili.
Kako navodi Istinomer u analizi objavljenoj 25.2.2021, najveće zasluge za širenje mita o povezanosti vakcina i autizma idu kliničkom imunologu Hjuu Fudenbergu i Andrewu Wakefieldu, britanskom gastroenterologu:
Karijeru doktora Hjua Fudenberga (1928 – 2014), kliničkog imunologa, obeležile su dve velike kontroverze, kao i oduzimanje licence 1995. godine.
Prva kontoverza i dan-danas je aktuelna, mahom kod antivakcinaša.
Fudenberg je još osamdesetih počeo da govori o vezi između MMR vakcine i autizma. Njegovo istraživanje poslužilo je britanskom doktoru Endruu Vejkfildu da ustvrdi da povezanost zaista postoji. On je u Lancetu 1998. objavio istraživanje i ubrzo se našao u centru skandala. Otkriveno je da ne samo da je falsifikovao podatke nego i da je bio plaćen da tako nešto uradi. Rad je, razume se, povučen.
Naposletku je povezivanje MMR vakcine s autizmom okarakterisano kao „najštetnija medicinska podvala u poslednjih 100 godina“.
Studije koje su uslijedile nakon ove sporne nisu uspjele da dokažu povezanost MMR vakcina i autizma. Studija danskog Statens Serum Instituta iz 2019. godine, u kojoj je učestvovalo preko 650.000 djece, također je potvrdila da su ove vakcine bezbjedne.
Tvrdnjama o povezanosti autizma i vakcina Raskrinkavanje se bavilo u nekoliko analiza (1,2,3).
Činjenica je da broj djece s poremećajima iz spektra autizma u Sjedinjenim Američkim Državama raste, što i pokazuju podaci Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Full Fact u svojoj analizi, objavljenoj 8.9.2019. godine, navodi da postojeće studije nisu potvrdile vezu između vakcina i autizma. Kada je riječ o mogućim razlozima ovog rasta, navodi se:
Neke studije tvrde da su proširivanje kriterija za dijagnozu autizma i poboljšana svijest o autizmu doveli do većih stopa.
Budući da nije moguće pronaći prvu objavu videa u kome Šurlan iznosi navedene tvrdnje, sve objave ovog videa koji sadrži tvrdnju da vakcine izazivaju leukemiju dobivaju ocjenu prenošenje lažnih vijesti. Tvrdnji da vakcine izazivaju autizam također dajemo ovu ocjenu.
Isto ocjenjujemo i tvrdnju da polivalentne vakcine i vakcine koje se daju odjednom preopterećuju imuni sistem i prave “buru” u organizmu, kao i tvrdnju da vakcine sadrže dijelove životinjskih tkiva.
Tvrdnja da je živa koju sadrže, ili su sadržale, neke vakcine opasna po zdravlje, dobija ocjenu dezinformacija, budući da su vrsta, ali i količina žive koja se koristi u nekim vakcinama bezbjedne. Količine aluminija u vakcinama nisu ni približno potencijalno toksične, stoga istu ocjenu dajemo i tvrdnjama o štetnosti aluminija.
Snimak dobija i ocjenu pseudonauka, s obzirom na to da je Šurlan s pozicije autoriteta predstavila netačne i naučno neprihvaćene antivakcinacijske narative kao činjenice.
(Raskrinkavanje.ba)