Dezinformacijama protiv kritika za neprofesionalno izvještavanje o Danki Ilić

Foto: Raskrinkavanje.ba

Ubistvo dvogodišnje djevojčice Danke Ilić iz Bora u Srbiji duboko je potreslo javnost u cijelom regionu. Slučaj su, još od prijave nestanka djevojčice 26. marta, pomno pratili mediji. Izvještavajući o slučaju, mnogi od njih temi su pristupili neprofesionalno i senzacionalistički. 

U periodu od 26. marta do 4. aprila, kada je saopšteno da je djevojčica ubijena, u javnom prostoru kružio je ogroman broj dezinformacija, spekulacija i neprovjerenih tvrdnji. Već se 28. marta oglasilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije apelom za medije da ne ugrožavaju istragu objavljivanjem dezinformacija. 

Medijsko izvještavanje o slučaju Danke Ilić kritikovali su mnogi pojedinci i organizacije, nastojeći podsjetiti neke medije na njihove profesionalne i moralne obaveze (1, 2, 3). Na kritike za širenje dezinformacija i neprofesionalnost odgovorile su određene medijske ličnosti iz Srbije, negirajući da su se ponijele neprofesionalno i širile neprovjerene informacije o istrazi.

Voditeljica i urednica emisije “Novo vikend jutro” na TV Pink Jovana Jeremić je, tako, u emisiji emitovanoj 5. aprila i objavljenoj na YouTube kanalu Novo jutro rekla da su u ovom slučaju “napadnute sve kolege iz medija”, iako su kritike upućene onima koji su objavljivali dezinformacije i senzacionalističke članke, a potom se postavila kao predstavnica “svih medija” i izjavila:

Niko od nas ko je bio u medijima nije ovaj slučaj ni na koji način želeo da iskoristi niti za svoje lične promocije… Vrlo smo vodili računa. Mi novinari smo postupali po informacijama koje smo dobijali. I sam ministar Gašić je rekao da je istraga išla u više pravaca. Apropo nekih koje sam videla na Instagramu da rade jednu jako ružnu stvar, da napadaju medije i da napadaju moje kolege, da napadaju mene, da napadaju mnoge druge novinare koji su izlazili u javnost po pitanju ove teme. Imam prosto tu jednu… Razmišljala sam da li da se osvrnem na to ili ne, ali prosto to ne bih bila ja kad se ne bih osvrnula. Treba da ih bude sramota jer sada pokušavaju na ovoj, na jednoj od najvećih tragedija koja je zadesila naš narod u Srbiji se oni postavljaju da su veće pape od pape i da su velike moralne gromade i sada prave nama problem, kao da smo mi hteli da optužimo majku, kao da smo mi tendenciozno išli ka tome. To nije tačno, poštovani gledaoci. To nije tačno. Mi novinari smo samo postupali prema informacijama koje smo dobijali. Izveštavali smo prema informacijama koje smo dobijali. Niko od nas to nije govorio provizorno, niko od nas nije izmišljao i niko od nas nije postupao na način kako se nam ćefne u tom momentu. Znači, istraga je išla u tri smera. Svako je imao svoj neki stav i neko svoje slobodno mišljenje gde se uvek ogradio da nema dokaze, da to nije potvrđeno, da policija nije iznela takvo saopštenje.
(...)
Svi smo mi užasni što smo o tome tako pisali. Svi smo mi žedni rezultata, rejtinga, šerova, prodatih primeraka. Pošto su napdanute sve moje kolege iz medija, ja u ime svih kažem da niko od nas nije pokušao da ušićari na ovom slučaju. I to smem otvoreno da kažem. Vrlo smo vodili računa, vrlo smo trezveno radili. Samo smo izveštavali, mi smo pratili akciju.

Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević je u emisiji “Kolegijum”, čiji je isječak objavljen na Informerovom TikTok profilu 4. aprila, izjavio sljedeće:

Sad, prodala se vest, moram i to da kažem. Dakle, po društvenim mrežama ima sad, naravno… Neki su zli ljudi krenuli da šire nekakve neproverene priče tipa da su ubice imale saučesnike. Nisu, bre, ljudi, ne izmišljajte, ne lažite. Te neko je to namestio da bi nešto uradio, te neko je hteo ovo.. Pa je onda.. Te hteli su da otmu, pa je krenulo po zlu, pa su onda morali da je… Ne izmišljajte. Ne lažite. Kažu, neko je znao za ovo, pa istraga je ćutala…

Druga osoba: Pa naravno da je ćutala, da niko ne bi omeo.

Vučičević: Ne, ne, ne, nego kao znalo se već danima, al’ se čekalo baš danas da bi neko objavio danas da bi se sakrila neka politička priča, da više niko ne bi pričao o izborima… Kaže, strašno je to što Informer objavljuje pre policije. Pa eto saznali smo, pa smo objavili. Na početku smo imali i poneku nepotpunu informaciju. Al’ naš je posao da saznajemo i da objavljujemo. Dakle, mi nismo ništa slagali. Ništa nismo slagali. I sad je problem kao što smo mi objavili i to sad dokazuje.. Ne znam šta dokazuje. Dete je ubijeno. Beba. Strašno. I ovo nije, kako bih rekao, nije rešeno jer telo devojčice još nije nađeno.

U laži su kratke noge

Iako Jovana Jeremić tvrdi da mediji “nisu htjeli da optuže majku” i da su novinari “samo izvještavali” i “postupali prema informacijama koje su dobijali”, a Dragan J. Vučićević kaže da Informer nije objavljivao netačne ili izmišljene informacije, činjenice demantuju ove dvije medijske ličnosti.

Dezinformacijama koje su o istrazi nestanka Danke Ilić plasirali mediji Raskrinkavanje se već bavilo u nekoliko analiza (1, 2, 3, 4, 5). Lažnim vijestima, dezinformacijama i spekulacijama bavili su se i drugi fact-checking portali iz regiona (1, 2). Netačne tvrdnje koje su u javnost plasirane iz medija, kao rezultat krajnje nepažnje ili izmišljanja, uključuju i one da je djevojčica pronađena živa i zdrava, da su njeni roditelji uhapšeni i da su priznali da su je “prodali”, da je majka na internetu pretraživala granične prelaze, da je austrijska policija saopštila da je Danka Ilić viđena u Beču i slično. Nakon što je saopšteno da je djevojčica ubijena, neki su mediji objavili lažnu vijest da je njeno tijelo već pronađeno, a mnogi su objavili fotografiju pogrešnog čovjeka kao jednog od osumnjičenih za njeno ubistvo. Ništa od ovoga nije poteklo od nadležnih organa. Riječ je ili o potpunim izmišljotinama ili o navodima koje su mediji objavili bez ikakve provjere, pozivajući se na nepouzdane izvore.

Neke od ovih dezinformacija objavio je i portal medijske kuće Pink u kojoj radi Jovana Jeremić (1, 2). Osim toga, njena tvrdnja da mediji nisu htjeli da optuže majku u potpunoj je suprotnosti s njenim izjavama iznesenim samo nekoliko dana ranije. Tokom gostovanja na TV Informer 31. marta izjavila je sljedeće:

Jeremić: Otac i majka znaju gde je dete.

Voditelj: Misliš da znaju?

Jeremić: Pa mislim, pazi sad. Nije ovo popularno…

Voditelj: Ne smemo nagađati tako. Nemamo…

Jeremić: Nemamo dokaze. Moje lično mišljenje. Imam pravo da razmišljam. Nemam dokaze. Ja mislim da otac i majka moraju da se stave na poligraf i da moraju ozbiljno da se preispitaju, da ključ u ovoj celoj priči je u ocu i u majci i da oni jako dobro znaju šta se tu zbilo. Dete od dve godine… Izvin’te, molim vas. Meni Lea ima pet godina, pa malo ako ode, ja se izbezumim i imam nervni napad kad je ne vidim 20 sekundi. Dajte, molim vas. Da ode dete od dve godine i da majka i otac ne znaju gde je. Pa, mislim, to je naučna fantastika. Znači, mora da se vidi sa ocem i s majkom.

Evo, ovako neka bude moja izjava, pošto će svi da komentarišu. Bojim se i ne bih volela da dođemo do istine da je bio neki trafiking deteta u pitanju i da za to su upoznati…

Iako je, nakon napomene voditelja da nema mjesta nagađanjima, naglasila da je riječ o njenom mišljenju, činjenica je da je Jeremić poprilično jasno i nedvosmisleno optužila roditelje Danke Ilić za njen nestanak. Ne treba posebno naglašavati da je u slučaju aktivne potrage za nestalim djetetom javno iznošenje eksplicitnih optužbi protiv roditelja djeteta, bez ikakvih dokaza, jasno crtanje mete na čelo tim ljudima. Ova tvrdnja, kao i ostale implicitne ili eksplicitne optužbe objavljene na Pinku protiv roditelja Danke Ilić u vrijeme dok se još uvijek vodila kao nestala (1, 2, 3), nisu bazirane na informacijama koje je objavila policija. Policija nikada nije javnosti ili medijima prezentovala nikakve konkretne dokaze koji bi potvrdili da su roditelji ubijene djevojčice na bilo koji način povezani s njenim nestankom. Stoga, tvrdnja da “mediji nisu htjeli tendenciozno da optuže majku” te da su “postupali po informacijama koje su dobili” nije utemeljena.

Osvrćući se na kritike medijskog izvještavanja, Jeremić se fokusira na kritike s društvenih mreža. Ono što ne spominje jeste da su senzacionalističko i dezinformatorsko izvještavanje pojedinih medija o ovom slučaju kritikovali i MUP Srbije, Savet za štampu Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, a na njega se osvrnuo i niz medijskih organizacija iz cijelog regiona (1, 2, 3).

I sama je Jovana Jeremić u “Novom vikend jutru” 31. marta kritikovala određene medije jer dovode osobe koje neprovjereno tvrde da je djevojčica pronađena.

Dakle, kritike medijskog izvještavanja o ovom slučaju nisu se pojavile samo na društvenim mrežama, kako implicira Jeremić, nego su došle i od institucija, kao i kredibilnih i relevantnih  organizacija i stručnjaka. Suprotno njenim tvrdnjama da su napadnuti svi novinari i mediji, iz navedenih saopštenja jasno je da su kritikovani samo oni koji su dezinformisali javnost i eksploatisali ovaj slučaj, što svakako nisu radili svi mediji.

Detaljnije o medijskom izvještavanju o ovom slučaju, dezinformacijama, senzacionalizmu i beskrupuloznom lovu na klikove možete čitati u analizi Raskrinkavanja ispod.

Paralelni univerzum Informera

Samo dan nakon što je objavljen isječak iz emisije “Kolegijum” u kojem Dragan J. Vučićević kritikuje osobe koje šire tvrdnju da su muškarci osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić imali saučesnike, optužujući ih da lažu, na YouTube kanalu Informera objavljena je emisija pod nazivom “Ubice Danke Ilić imale trećeg saradnika?”

To nije jedina nedosljedna i netačna stvar koju je Vučićević izjavio tokom kratkog obraćanja. Naime, njegova tvrdnja da Informer “ništa nije slagao” ne podudara se s činjenicom da je ovaj medij objavio nekoliko dezinformacija o istrazi u slučaju Danke Ilić.

Informer je bio izvor lažne vijesti o tome da je vještačenjem telefona majke Danke Ilić otkriveno da je ona na internetu pretraživala granične prelaze . Te navode u je demantovao MUP Srbije. Također su bili jedan od medija koji je manipulativno predstavio saopštenje bečke policije o snimku djevojčice koja je ličila na Danku Ilić. Naime, mediji su tvrdili da je austrijska policija saopštila da je na snimku vjerovatno Danka Ilić, iako policija nije tvrdila takvo što. 

Posebno problematičan “propust” u Informerovom izvještavanju o ovom slučaju desio se 27. marta, kada se u javljanju Informerove reporterke iz Banjskog Polja čuo glas voditelja programa i jednog od Informerovih urednika Novice Popovića, koji je reporterki sugerisao da udari ujaka nestale djevojčice jer će biti “dobro za šer”, nesvjestan da mu je mikrofon uključen. Snimak na kojem se ovaj ispad čuje i dalje je dostupan na nekim YouTube kanalima. Informer je nakon toga objavio članak sa snimkom u kojem se više ne čuju instrukcije urednika, uz tvrdnju da je “ujak male Danke nasrnuo na novinarke Informera”.

Osim dezinformacijama i pozivima na nasilje, Informerovo izvještavanje o slučaju Danke Ilić obilovalo je senzacionalističkim naslovima, poluinformacijama, glasinama iz komšiluka i spekulacijama (link).

Dakle, Vučićevićeva tvrdnja da Informer nije objavljivao netačne tvrdnje nije utemeljena, s obzirom na to da je ovaj portal u više navrata objavio dezinformacije o slučaju te prekršio osnovne postulate novinarske profesije, a nastavio je to činiti i nakon govora u emisiji “Kolegijum”.

Obaveze novinara/ki u izvještavanju istaknute su u Kodeksu novinara Saveta za štampu Srbije. Izdvajamo samo neke od odrednica ovog kodeksa.

1. Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.
(...)
5. Sa novinarstvom nespojivi su objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv.
(...)
1. Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.
(...)
3. Novinar je dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude.
(...)
2. Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi računa o tome da izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima.
(...)
2. Novinari i urednici naročito treba da izbegavaju spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teško pogođeni materijalni i drugi interesi građana.

Jovana Jeremić i Dragan J. Vučićević sugerisali su da su mediji koji su objavljivali dezinformacije i senzacionalistički izvještavali o nestanku i ubistvu Danke Ilić samo “postupali po informacijama koje su dobili” i “saznavali i objavljivali”, odnosno “samo radili svoj posao”, ali to nije tačno. Mediji imaju obavezu da objavljuju tačne, objektivne i pravovremene informacije od javnog interesa, da provjere činjeničnu utemeljenost svakog navoda prije nego što ga objave kao vijest te da se suzdrže od objavljivanja spekulacija i neprovjerenih tvrdnji i poštuju presumpciju nevinosti. Dakle, objavljivanje dezinformacija i spekulacija te iznošenje neutemeljenih optužbi nije dio novinarskog posla i krši osnovna pravila profesije.

Shodno činjenicama, tvrdnju da Informer nije objavljivao dezinformacije, odnosno netačne i izmišljene tvrdnje o slučaju Danke Ilić, koju je iznio Dragan J. Vučićević, ocjenjujemo kao dezinformaciju. Istu ocjenu dajemo i tvrdnji Jovane Jeremić da ona, odnosno mediji, nije optuživala majku “provizorno”, odnosno bez osnove. 

(Raskrinkavanje.ba)